Tribina: Negiranje genocida u Srebrenici prisutno u Srbiji već 27 godina u različitim oblicima

Isidora Stakić iz Fonda za humanitarno pravo (FHP), kako je preneo N1, ocenila je tokom tribine da je vid negiranja i navodjenje "strašnijih i većih zločina počinjenih nad Srbima".

"Ljudi koji poriču genocid su izmislili da bi priznanje genocida značilo da su Srbi genocidan narod, mada su za taj zločin optuženi isključivo pojedinci i institucije", kazala je ona.

Prema njenim rečima, bivši šef države Boris Tadić i aktuelni Aleksandar Vučić "zastrašivali su javnost tvrdnjama da bi priznanje genocida imalo strašne posledice po srpski narod, ali nisu precizirali kakve bi one bile".

Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) navela je da u ekspertskoj zajednici ne postoji volja da se Srebrenica odredi kao primer nečega što se ne sme ponoviti.

"Genocid u Srebrenici je utvrdjen i objašnjen, ali u Srbiji u političkom životu postoji potpuni muk o toj temi ili ekstremna retorika o drugima, uz očekivanje da svi saradjuju sa Srbijom", rekla je Todorović.

Zoran Vuletić iz Gradjanskog demokratskog foruma (GDF) je naveo da se, iako su presude o genocidu donete u Haškom tribunalu "na osnovu hiljada stranica dokaza", u Srbiji to negira.

Vuletić je rekao da je Beograd išaran crtežima sa likom bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, osudjenog za genocid, ali da niko iz opozicije povodom toga nije pokrenuo bilo kakvu političku inicijativu, osim eventualne ocene da se radi o komunalnom problemu.

Advokat Sead Spahović je podsetio da je u ukupno sedam ljudi osudjeno za genocid u pet predmeta i istakao da to pokazuje da je u pet predmeta sudskih utvrdjen genocid u Srebrenici sa različitim krivcima".