Odron u Venecueli zbog promene klime i anarhične urbanizacija

Odron u Las Teherijasu, u Venecueli, najveći za nekoliko decenija s 36 mrtvih i 56 nestalih, posledica je dugog perioda padavina usled klimatskih promena, kao i anarhične urbanizacije uz gradjenje kuća u rizičnim područjima, smatraju stručnjaci.

"Klimatske promene nas pogađaju", rekao je za AFP Anhel Kustodio, generalni direktor Instituta za meteorologiju (Inameh), kako bi objasnio ovu "atipičnu" godinu obilnih padavina.

Fenomen "La Ninja" - toplotna anomalija ekvatorijalnih površinskih voda Tihog okeana koja ima značajne posledice na vremenske prilike širom sveta, uticao je na Venecuelu od početka ove godine, zbog čega je kiša padala i tokom sušne sezone (januar-mart).

Padavine su se pojačale u aprilu, kada je počela kišna sezona, a stanje su pogoršale depresije, oluje i "repovi" tropskih uragana.

Stručnjaci Odeljenja za meteorologiju i hidrologiju Centralnog univerziteta Venecuele (UCV) takođe procenjuju da će ova godina biti "peta ili šesta" najkišovita u proteklih 70 godina. Septembar je bio izuzetan mesec: palo je 157,9 milimetara kiše, 80 odsto više od mesečnog proseka za sve zabeležene septembre.

Odron koji se dogodilo u subotu u Las Teherijasu je proizvod "prirodnog procesa" na planini, kaže profesor UCV i specijalista za geohazard Felisijano de Santis.

Kada je kiša neprekidna, planinski lanac, iz "tektonskih" razloga, "buja" i izbacuje stene i sedimente, objašnjava De Santis.

A kada se stanvništvo naseli u ugrožena područja, katastrofa se dešava.

U venecuelanskim selima u planinskim i šumovitim predelima, kuće se često grade u blizini potoka i reka ili u oblastima oticanja bujičnih voda, kaže De Santis. Bilo je "milion" procena koje su ukazivale na opasnost, dodaje on, ali malo državnih propisa koji bi stanovništvo zaštitili.

U Las Teherijasu spasioci se slažu da uništene kuće oko gudura nije trebalo da budu tu, ali su ljudi "iz nužde" gradili domove u tim opasnim područjima.

Do odrona dolazi posle više dana jake kiše. "Ne znamo kada i kako (da ih predvidimo), ali mogu se ublažiti", rekaoo je stručnjak za hidrologiju i građevinski inženjer i urbanista Žoze Marija de Vijana.

Najveći odron u novijoj istoriji Venecuele poznat je kao "Vargasova tragedija": poginulo je oko 10.000 ljudi u decembru 1999. Oko 100 ljudi je umrlo 1987. u El Limonu, takođe u državi Aragua, a prošle godine 20 u andskoj državi Merida.

"Znamo da će se to ponoviti" i "moramo to shvatiti ozbiljno i proučiti", upozorava De Viana, navodeći primer politike urbanog planiranja kakva je u Japanu, koji ima najveći broj odroona zemlje na svetu.