Ratom izazvana povećana potražnja za gasom ugrožava svetske klimatske ciljeve

Potražnja za prirodnim gasom nastala zbog rata u Ukrajini potkopava ionako nedovoljne napore da se  ograniči zagrevanje atmosfere Zemlje, piše u novom izveštaju, objavljenom danas na Konferenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime (COP27) u Egiptu.

Planiranje i povećavanje kapaciteta za proizvodnju tečnog gasa i ispumpavanje drugog prirodnog gasa bi dodao 1,9 milijardi metričkih tona ugljen-dioksida godišnje u atmosferu do 2030. godine, navodi se u studiji organizacije za praćenje klime CAT (Climate Action Tracker).

To je dovoljno gasa koji izaziva efekat staklene bašte, da omete, ili potpuno spreči šanse za realizaciju cilja ograničenja zagrevanja planete na 1,5 stepeni Celzijusa, rekao je izvršni direktor CA (Climate Analitics) Bil Her.

Količina planirane proizvodnje tečnog prirodnog gasa šokirala je analitičare, rekao je Her. U izveštaju se računa da bi realizacija svih planiranih projekata proizvela pet količinu gasa puta veću od one koja bi trebalo da zameni gas iz Rusije.

Jedan od ključnih načina na koji naučnici izračunavaju verovatnoću dostizanja cilja od 1,5 stepeni jeste računanje "budžeta za ugljenik" - odnosno koliko ugljen-dioksida može nastati do 2050. godine, a da zagrevanje bude manje od 1,5 stepena. Izveštaj o praćenju klime kaže da bi planirano povećanje proizvodnje gasa pojelo oko 10 odsto tog "budžeta".

Oko 70 odsto planiranih novih postrojenja za proizvodnju gasa bilo bi u Severnoj Americi, rekao je Her. S druge strane Evropa kojoj je gas potreban, ali ga nema, ulaže u sisteme za prijem gasa.

Proizvodjači gasa tvrde da je to gorivo rešenje svetskg energestkog problema, a ne problem sam po sebi.

Bivši potpredsednik SAD Al Gor koji je klimatski aktivista više od 30 godina, rekao je pre nekoliko decenija da su on i drugi prirodni gas nazvali "mostom u budućnost" jer pomaže da se svet odvikne od daleko prljavijeg uglja, ali je danas u Šarm el Šeiku rekao za AP da "sada smatra da taj most ne vodi nikuda".