Martinović: Za otvaranje Jedinstvenih upravnih mesta još 88 miliona dinara

Ministarstvar državne uprave i lokalne samouprave Srbije Aleksandar Martinović najavio je danas da je za otvaranje Jedinstvenih upravnih mesta, šalterskog sistema u lokalnim samoupravama gde na jednom mestu gradjani mogu da završe sve svoje administrativne obaveze, iz budžeta za narednu godinu opredeljeno još 88 miliona dinara.

"Do sada je ukupno 257 miliona dinara budžetskih sredstava uloženo u uspostavljanje 42 jedinstvena upravna mesta u Srbiji, a Predlogom budžeta Ministarstva za 2023. godinu izdvojili smo još 88 miliona dinara za realizaciju ovog projekta u narednom periodu", kazao je Martinović u intervjuu agenciji Beta.

On je podsetio da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave već četvrtu godinu zaredom pomaže uspostavljanje jedinstvenih upravnih mesta u gradovima i opštinama širom Srbije.

Martinović je najavio i da će Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave početkom naredne godine uputiti javni poziv lokalnim samoupravama da učestvuju u novoj raspodeli sredstava za lokalne projekte.

"To podrazumeva izgradnju puteva, renoviranje škola, domova zdravlja, vrtića. Imamo budžetski fond koji za 2023. iznosi 500 miliona dinara. Tu su i sredstva koja su obezbedjena zahvaljujući našim evropskim partnerima, pre svega iz Evropske investicione banke", rekao je on.

Martinović je naglasio da sve što ministarstvo radi u okviru reforme javne uprave ima za cilj da se stvori uprava po meri gradjana.

"Cilj nam je da građanima omogućimo da na najbrži i najefikasniji mogući način, uz uštedu značajnog vremena i novca, obave bilo koji proces koji imaju sa državnom upravom i lokalnom samoupravom, kao i da on bude prilagođen savremenim potrebama, ali i potrebama različitih grupa građana", rekao je ministar.

Kako je istakao, rezultata je mnogo, pre svega, zahvaljujući digitalizaciji i razvoju elektronskih usluga, pa tako građani danas mogu sve da završe elektronski i to na portalu eUprava, gde im je na raspolaganju čitav niz usluga, koje pokrivaju različite oblasti života i poslovanja.

"Trenutno u Srbiji ima 1,5 miliona eGrađana, odnosno građana koji imaju kreiran korisnički nalog na portalu. Dodatna korist je to što građani dokumenta koja su nekada dobijali u papiru sada mogu da dobiju kroz tzv. elektronsko sanduče", rekao je Martinović.

Dodao je da i oni koji nisu eGrađani i koji žele fizički da odu na šalter uprave mogu da osete razne pogodnosti reforme javne uprave, jer službenici od njih više ne mogu da zahtevaju da sami prikupljaju podatke, zato što su državni organi sada dužni da međusobno razmenjuju podatke iz službenih evidencija, u roku koji je propisan zakonom.

"Samo ove godine, od 1. januara do 1. decembra institucije su razmenile blizu 50 miliona podataka, što znači da građani toliko puta nisu fizički išli od šaltera do šaltera. Razvojem digitalne uprave u Srbiji građanima je do danas ušteđeno 350 miliona sati čekanja, a sav trud uložen u transformaciju javne uprave pokazao se naročito uspešnim u situaciji smanjenog kretanja, što je bio slučaj u krizi izazvanoj pandemijom korona virusa", precizirao je ministar.

Ukazao je i na to da je sve uradjeno rezultiralo i značajnim poboljšanjem pozicije Srbije u Izveštaju UN o razvoju elektronske uprave za 2022. godinu, kojim je Srbija svrstana među zemlje sa veoma visokim indeksom razvijenosti eUprave i jedna je od deset zemalja koje su najviše napredovale u domenu digitalizacije javne uprave, a nalazi se i u svetskom vrhu kada je reč o upotrebi elektronskih usluga.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nastaviće da radi na daljoj digitalizaciji i uspostavljanju standarda usluga za sve oblike komunikacije sa upravom.

"Trenutno smo u procesu usvajanja novog Programa razvoja elektronske uprave i Akcionog plana za njegovo sprovođenje za period od 2023. godine do 2025. godine, a uporedo sa tim, radimo na jačanju uspostavljanja i upravljanja kvalitetom u organe uprave Srbije putem evropskog modela zajedničke procene (КAF), ali i uspostavljanja zajedničkih standarda administrativnih usluga", rekao je Martinović.

Naveo je da je ministarstvo posebno orijentisano na reformu usluga na lokalnom nivou i da zato budući rezultat Programa za reformu sistema lokalne samouprave u Srbiji 2021-2025. mora da bude usmeren na unapređenje kvaliteta života građana i puno poštovanje njihovih prava, unapređenje položaja jedinica lokalne samouprave i jačanje njihovih kapaciteta, kao i značajno unapređenje kvaliteta, dostupnosti i efikasnosti javnih usluga.

"Rezultat toga će, posledično, biti i povećanje zadovoljstva građana pruženim uslugama", rekao je Martinović.

Jedna od ključnih aktivnosti koja će se realizovati, kako je naveo, jeste izrada metodologija za merenje zadovoljstva građana i korisnika pruženim uslugama lokalne samouprave, a planirano je da se prva istraživanja sprovedu tokom 2023. godine.

Podsetio je i da je u okviru reforme javne uprave uspostavljen i Portal eКonsultacije sa ciljem da se zainteresovanoj javnosti omogući da na jedinstven i ravnopravan način, elektronskim putem, učestvuje u procesima pripreme i usvajanja dokumenata javnih politika i propisa.

"Portal omogućava učešće građana u svim fazama procesa odlučivanja, odnosno kreiranja javnih politika – od informisanja o početku rada na određenom propisu ili dokumentu, preko konsultacija tokom njihove izrade, do sprovođenja javnih rasprava u finalnom stadijumu zakonodavnog procesa", kazao je Martinović.

Kako je naveo, od početka rada tog portala sproveden 41 proces konsultacija i javnih rasprava, dok je više od 151 građana otvorilo svoje korisničke naloge i učestvovalo u procesima.

Martinović je podsetio i na Srpsko-korejski informatičko pristupni centar (SКIP centar), visoko tehnološki opremljen prostor u kom građani imaju priliku da budu besplatno obučavani iz oblasti informacionih tehnologija ili da potraže pomoć za elektronske usluge koje žele da obave, a nemaju tu vrstu IT pismenosti.

"SКIP centar trenutno postoji samo u Beogradu i u njemu je do sada sprovedeno više od 3.000 besplatnih obuka i obučeno više od 70.000 ljudi, a planirano je otvaranje još jednog takvog centra u Nišu", kazao je ministar.

Još jedan od rezultata reforme jevne uprave je i digitalizacija matičnih knjiga, zahvaljujući čemu se podaci o rođenju, zaključenju braka, promenama imena, prezimena i drugim statusnim promenama od 1. januara 2019. godine, vode u elektronskoj bazi podataka - Registru matičnih knjiga.

Uspostavljen je i Centralni registar stanovništva, zahvaljujući čemu se podaci koji se odnose na stanovništvo Srbije prvi put nalaze na jednom mestu.

Naglasio je i da je u proteklih nekoliko godina akcenat stavljen na digitalizaciju u procesima izgradnje kapaciteta i stručnog usavršavanja zaposlenih u javnoj upravi.

"Digitalizacija i primena različitih metoda učenja na daljinu omogućili su da programi obuka Nacionalne akademije za javnu upravu budu dostupni svim zaposlenima, od državnog do lokalnog nivoa, a za pet godina, od osnivanja do danas, ova institucija imala je gotovo 50.000 polaznika obuka", rekao je Martinović.