PEKING – Činjenice i statistički podaci pokazuju da se Kina, sa svojom populacijom od 1,4 milijarde ljudi, izdigla nad epidemijskim talasima korone sa minimalnim posledicama u svakom pogledu i to zahvaljujući ciljanom, naučno zasnovanom pristupu koji najbolje odgovara njenim jedinstvenim okolnostima, ocenila je agencija Sinhua u komentaru u kom odbacuje kirtike na račun kineske politike u borbi protiv kovida-19.
Pod naslovom "Mehur predrasuda spram svetla nade u borbi Kine protiv kovida" Sinhua navodi da zapadnjaci "poriču suštinsku množinu pojmova poput ’razvojni modeli’, ’vrste upravljanja’, ’demokratski putevi’ i ’standardi zaštite ljudskih prava’" i "okreću leđa nezgodnim činjenicama, krijući se u slabašnom mehuru sopstvenih neosnovanih predrasuda, pretpostavki i mitova".
Van tog zaslepljujućeg i zaglušujućeg mehura, činjenice i statistički podaci pokazuje da se Kina, sa svojom populacijom od 1,4 milijarde ljudi, izdigla nad epidemijskim talasima korone sa minimalnim posledicama u svakom pogledu i to zahvaljujući ciljanom, naučno zasnovanom pristupu koji najbolje odgovara njenim jedinstvenim okolnostima, navodi agencija.
Kada bi samo ti zapadnjaci odstupili od svoje rešenosti da traže dlaku u jajetu i kinesku borbu protiv kovida pažljivije sagledali kroz prizmu koju bi Kinezi opisali kao ’traženje istine na osnovu činjenica’, besumnje bi njihovi zaključci bili daleko pravedniji.
Sinhua u komentaru ukazuje da je Kina, posle tri godine prilježne i učinkovite borbe protiv pandemije, nedavno objavila da je svoj pristup prema kovidu preusmerila sa prevencije na lečenje. Uveden je niz mera prolagođavanja i optimizacije da bi se zaštitilo zdravlje ljudi i sprečile teške kliničke slike.
Većina Kineza nije imala prilike da se lično suoči sa pandemijom i, posle nedelja provedenih u svojim domovima i oporavka u zatvorenom, uspeli su da se vrate svojim uobičajenim, užurbanim životima.
Gradovi poput Pekinga vraćaju se u život. U metropolama, nekada prazni metroi nanovo su prepuni putnika sa maskama. Odložena putovanja sada konačno dolaze na red, a uporedo s tim otvara se niz poslovnih prilika.
Preko 80 odsto bioskopa u Kini otvorilo je svoja vrata. Holivudski hit "Avatar: Put vode" počeo je da se prikazuje sredinom decembra 2022. godine i do nove godine već je ostvario prihod od milijardu juana (oko 144,65 miliona američkih dolara).
Neki zapadni mediji nemaju ni jednu lepu reč da kažu o Kini, već zemlju čija je privreda druga po veličini u svetu prikazuju kao mesto očaja i na sva zvona obznanjuju svoju "zabrinutost" da će doći do "mračne epidemijske zime", ocenjuje Sinhua.
Da su njihovi reporteri zaista pogledali šta se dešava u Kini i oko nje i da su istinski zabrinuti za kineski narod, primetili bi da Kina dobija pomoć i toplinu sa mnoštva strana.
Kina se ne libi da prizna izazove pred sobom već uporedo pojačava vakcinaciju starijih osoba i širi kapacitete odeljenja za intenzivnu negu.
Kineska vlada i kineski narod zajedno streme da zaustave rast broja obolelih, skrate redove pred klinikama za hitnu pomoć i ublaže strahovite posledice virusa.
To, dodaje agencija, ni po čemu nije lak zadatak. Srećom, hrabrost i osećanje odgovornosti dali su narodu veru i rešenost da istraju uprkost strahovima i preprekama – i nezavidnim spoljnim prikazima Kine.
Vlasti se neprestano trude da unaprede raspodelu medicinskih resursa i obezbede dovoljne zalihe lekova za sve, dok kineske farmaceutske kompanije rade bez prestanka.
Za manje od mesec dana, dnevna proizvodnja ibuprofena i paracetamola – lekova ključnih u suzbijanju bolova i povišenih temperatura – uvećana je više od četiri puta, dok je dnevna proizvodnja antigenskih testova za kovid-19 u istom periodu porasla sa 60 miliona na oko 110 miliona, piše Sinhua.
Kao zemlja sa tradicijom davanja prednosti i ukazivanja poštovanja starijima, Kina je pokazala koliko pažljivo brine o svojim vremešnim građanima. Zdravstveni radnici idu od kuće do kuće vakcinišući ih, a prosečan broj teških slučajeva smeštenih u bolnicama širom zemlje još nije dostigao 80 odsto.
Kinezi dele savete istaknutih epidemiologa putem društvenih mreža, dok lokalne samouprave stanovništvu dele pakete pomoći pune lekova i drugih sredstava za sprečavanje pandemije.
U mnogim gradovima, štandovi za testiranje bazirano na amplifikaciji nukleinskih kiselina pretvoreni su u mini-klinike gde čitav proces od dijagnosticiranja do prepisivanja terapije traje samo 10 minuta.
Posebna pažnja posvećena je zdravstvenoj situaciji u seoskim područjima, gde je manjak stručnog kadra i lekova. Kina ne ostavlja prostora za nejednak tretman po osnovu narodnosti, porodičnog porekla ili ekonomskog statusa, što je u nekim drugim zemljama dovelo do pojačanog prenosa virusa i povećane smrtnosti od infekcije.
U najmnogoljudnijoj zemlji na svetu nije bilo "talasa smrti od kovida". Zahvaljujući iznimnim naporima tokom poslednje tri godine, otkako je počela zaraza virusom kovid-19, Kina je uspela da domaći broj teških kliničkih slika i smrti održi među najnižim u svetu.
Vlada koja je spasila milione života i sačuvala zdravlje svog naroda ne bi trebalo da se suočava sa nerazumevanjem i omalovažavanjem koje vidimo u izveštavanju nekih zapadnih medija na ovu temu, dodaje agencija.
Sinhua u komentaru navodi da je ne jednom napravljena je analogija između pandemije i ogledala, jer i jedno i drugo odražava i nemilosrdno razotkriva snagu i sposobnost rukovodstva jedne zemlje.
Zasad je pred Kinom još teška borba. Ali kako su kineski čelnici istakli u svom obraćanju povodom nove 2023. godine, "svetlo nade pravo je ispred nas".
Kada je Kina krajem prošlog meseca najavila ublažavanje mera upravljanja kovidom-19 počev od 8. januara 2023, stavljajući infekciju u rang sa HIV-om i virusnim hepatitisom, a ne sa ozbiljnijim infekcijama kao što su bubonska kuga i kolera, neki su se postavili pitanje o tajmingu promene politike, upitavši - zašto sada.
Čini se da su takve spekulacije, zajedno sa porastom broja infekcija u nekim kineskim gradovima nakon promene politike, nekim zapadnim medijima i političarima dale više municije da nastave sa napadom na kineski odgovor na kovid.
Baš kao što su to činili u protekle tri godine, pokušali su da prikažu najnoviju kinesku optimizaciju i prilagođavanje politike – po njihovim rečima "zaokret" – kao još jednu grešku.
Izjavili su da je kineska odluka doneta "impulsivno" i "bez pripreme". Tvrdili su da će to "izazvati ekonomski poremećaj" i "pojačati globalnu inflaciju", predstavljajući rizik za ceo svet.
Čudno je, međutim, što su oni koji sada liju krokodilske suze za Kinezima bili daleko manje osetljivi kada su druge zemlje ublažile kovid ograničenja još 2021, u vreme kada je patogenost virusa predstavljala mnogo veću opasnost i neizvesnost za svet nego sada, ocenjuje Sinhua.
Ne možete da probudite osobu koja se pretvara da spava, zar ne? Monotoni negativni prikaz kineskih odgovora na kovid od strane tih pristrasnih umova može se precizno sažeti kao - "Pogrešno! Pogrešno! I dalje pogrešno!" .
"Jedina konstanta“ je njihova slepa kritika kineske kovid politike. Možda se ipak ne radi o kovid politici, možda se radi samo o provociranju Kine.
U maju prošle godine, u članaku koji je objavio Fortune citiran je stručnjak koji je rekao da bi striktna kineska kovid politika rezultirala "poremećajem ekonomske aktivnosti".
Prošlog meseca, međutim, isti autor je doveo u pitanje prilagođavanje kineskog odgovora na kovid, tvrdeći da će "neizbežna epidemija kovida" koja će uslediti verovatno "prouzrokovati dalji ekonomski poremećaj".
Za protivnike, stroge mere prevencije i kontrole su pogrešne. Podešavanja i optimizacije su pogrešni. Bez obzira na to kada i kako Kina optimizuje ili prilagođava svoju kovid politiku, po njima, Kina i dalje to čini pogrešno.
Suprotno njihovim samo-izmišljenim pretpostavkama, najnovija promena kineske kovid politike bila je rezultat naučne procene pandemije u zemlji i zasnovana je na opreznom planiranju, kao i blagovremenom odgovoru na težnje ljudi. Sve je u pravo vreme, na pravom mestu i sa pravim ljudima, kako bi Kinezi rekli.
Zasnovana je na jasnim činjenicama o slabljenju patogenosti virusa, prilično čvrstoj imunološkoj barijeri i sve većem akumulativnom iskustvu u odgovoru na pandemiju, piše Sinhua.
Tokom protekle tri godine, Kina se opremila tehnologijama i lekovima za koje se pokazalo da su efikasni u dijagnostici i lečenju kovida-19, a takođe je ostvarila kontinuirani napredak u pogledu otkrivanja patogena i epidemiološkog istraživanja.
Preko 90 procenata stanovništva je u potpunosti vakcinisano zahvaljujući neprestanim naporima Kine u istraživanju i razvoju vakcina, dok je zdravstvena svest ljudi takođe značajno poboljšana.
Drugim rečima, dok virus postaje sve slabiji, građani Kine su sve bolje opremljeni za borbu protiv njega. Ne morate biti epidemiolog da biste došli do očiglednog zaključka.
Dakle, kada je Kini predstavljen kritičan "prozor mogućnosti", ona je preuzela inicijativu da poboljša svoje mere odgovora na kovid.
Uprkos kratkom periodu brzog rasta nivoa zaraze, uticaj pandemije na kinesku ekonomiju i društvo ostao je u očekivanom rasponu kojim se može upravljati. U tom smislu, najnovija promena kovid politike je bez sumnje zasnovana na nauci, proaktivna i u skladu sa realnošću Kine.
Sinhua ukazuje da je jedno od ključnih obeležja kineske borbe protiv pandemije, osim što je sve vreme bila pragmatična, jeste delikatan balans koji je uspostavila između zaštite i sprečavanja preterane zaštite. Postizanje takve ravnoteže gotovo je prirodno i instinktivno za zemlju koja dugo veruje u zlatnu sredinu, ili izbegavanje krajnosti.
Prateći naučno zasnovan i ciljani pristup, Kina je prilagodila svoj odgovor na kovid u svetlu situacije koja se razvija kako bi zadovoljila najhitnije potrebe ljudi.
Kineske zdravstvene vlasti su od 2020. godine objavile devet izdanja planova prevencije i kontrole, kao i dijagnostičkih planova i planova lečenja za borbu protiv kovid-19.
Kina je objavila 20 mera u novembru 2022. i još 10 početkom decembra kako bi dodatno optimizovala svoj odgovor, pre najnovijeg ublažavanja mera upravljanja kovidom.
Na Zapadu se sada pojedini pitaju zašto Kina odlučuje da otvori svoje granice u ovom trenutku i zašto se zemlja, u ranijoj fazi, uzdržala od pristupa da je pojedinac najodgovorniji za svoje zdravlje.
Istina je da je u ranijoj fazi pandemije, pošto su kovid i njegova delta varijanta izazvali pustoš širom sveta, većina ljudi širom sveta, posebno starijih i drugih marginalizovanih i ranjivih grupa stanovništva, bila loše opremljena da budu, kao pojedinci, najodgovrniji za svoje zdravlje.
Komunistička partija Kine i kineska vlada odigrale su ključnu ulogu "osnaživanja" tokom te faze, koristeći svoje snažno vođstvo i moć mobilizacije, organizacije i upravljanja – kao deo konkurentske prednosti kineskog sistema koji može "usredsrediti moć na postizanje velikih stvari" – da pomognu ljudima da se naoružaju protiv smrtonosnih virusa što je brže moguće.
Te tri godine zastrašujuće borbe sa različitim sojevima virusa, od delte do omikrona, postavile su osnovu za kinesko prilagođavanje i optimizaciju njene kovid politike. Zemlja ne bi mogla da uđe u novu fazu reagovanja na kovid da nije bilo napornog rada u protekle tri godine.
Postoji vic koji ste možda čuli. Gladna budala je pojela sedam parčeta kolača i konačno se zasitila, upitavši se potom - "zašto nisam ranije pojeo sedmo parlče i ranije se zasitio, prvih šest je bilo čist gubitak".
Takva budala je svako ko misli o najnovijoj kineskoj promeni kovid politike kao o potpunoj negaciji borbe protiv pandemije u poslednje tri godine, navodi u komentaru Sinhua.
Pandemija kovida-19, nastavlja agencija, stavila je svet na niz iskušenja, a različite zemlje dale su različite odgovore na osnovu sopstvenih filozofija. Neki daju prednost individualnoj slobodi nad životom, dok neki drugi stavljaju ekonomske razloge iznad ljudskih žrtava.
U izvesnom smislu – ne postoji jednostavan način da se identifikuje najbolja opcija – ali višestruke opcije se mogu analizirati iz perspektive da li su bile odgovarajuće za uslove u nekoj zemlji i da li su imale optimalan uticaj.
Procenjivanje odgovora drugih zemalja na kovid koristeći sopstvene standarde samo će dovesti do nerazumevanja, otuđenja, pa čak i neprijateljstva.
Tri godine kasnije, pojedini zapadni mediji namerno su prikazivali kinesku bitku protiv kovida kao priču o protivrečnosti sa samim sobom, ukazuje Sinhua i dodaje:
- Kada je pandemija bez presedana izbila, Kina je predstavljena kao fiktivni "proizvođač virusa".
- Kada su određene zapadne zemlje gomilale vakcine, a kineske vakcine postale jedine na koje su neke zemlje u razvoju mogle da računaju, Kina je lažno optužena da se bavi "diplomatijom vakcina".
- Kada je Kina obuzdala desetine sporadičnih epidemija, ta dostignuća su ljubomorno opisana kao "previše dobra da bi bila istinita".
Nedavno, kada je Kina sagledala situaciju sa pandemijom i uvela svoje optimizovane i prilagođene mere, činilo se da su pristalice "imuniteta stada" u vreme kada se malo znalo o patogenosti kovida-19, tokom početne faze izbijanja epidemije, zaboravili na sopstvenu brzopletost u to vreme i počeli da pronalaze i sviraju faule za prekršaje drugih.
Ovo je bilo bezobrazno podmetanje koje je prkosilo činjenicama, nauci i moralu. Takav narativ pogrešno je predstavio Kinu, a neki zapadni mediji su selektivno zatvarali oči pred doslednom kineskom filozofijom i strategijom u borbi protiv kovida-19.
Da bi se izborila sa pandemijom, Kina je primenila realističan pristup. U borbi protiv pandemije stavila je ljude i njihove živote iznad svega. To je pravi smisao iza svečane posvećenosti vlade da osigura pravo ljudi na život i pravo na zdravlje.
Život je najvredniji. Bez života, ni o jednoj drugoj vrednosti ne može se smisleno raspravljati. Kao što kaže kineska izreka - "Kada je koža otišla, za šta se kosa može pričvrstiti?"
Kina, kao najveća zemlja u razvoju na svetu, daje prednost pravu na život kao osnovnom ljudskom pravu. U protekle tri godine nikada nije odustala od zaštite svog naroda od pretnji koje nosi virus, bez obzira da li su to novorođenčad ili stogodišnjaci, ukazuje se u komenatru.
Zemlja je uvek "stavljala ljude na prvo mesto" umesto da "prevenciju i kontrolu pandemije stavlja na prvo mesto". Neke mere donose neprijatnosti u svakodnevnom životu, ali njihova svrha je da vrate društveni život u normalu što je pre moguće i korak po korak.
Kineska kovid politika je naučno zasnovana. U Kini nema mesta za izbacivanja sa naučnog koloseka zbog pristrasnih sukoba, što rezultira naopakom politikom borbe protiv pandemije, ili antiintelektualističkim glupostima kao što je ubrizgavanje dezinfekcionog sredstva u čoveka da bi se ubio virus.
Nasuprot tome, u nekim zapadnim zemljama u kojima je individualna sloboda prenaglašena, ranjive grupe su postale ranjivije tokom izbijanja kovida-19. Inflacija i nezaposlenost zabeleženi tokom pandemije ugrozili su planove njihovih vlada da izvlače ekonomsku korist iz trgovine zdravljem ljudi.
Takvi antipandemijski pristupi nemaju nikakve veze sa slobodom, jednakošću ili bratstvom, već samo dovode do ozbiljnog odstupanja od tih vrednosti kojima su se zapadne zemlje ponosile.
Iza prividnog stanja "normalnosti" Zapada krije se stvarana "nenormalnost", gubitak života i slamanje srca u porodicama. Izvan takozvane slobode i karnevalske atmosfere, plaća se bolna cena, dodaje se.
Najnoviji podaci instituta Džons Hopkins o kovidu-19 otkrivaju da su Sjedinjene Države, koje se mogu pohvaliti najsavremenijim medicinskim tehnikama, među zemljama koje su pretrpele najteže posledice epidemije, sa više od milion smrtnih slučajeva.
Takvi podaci čine smešnim opaske nekih zapadnih medija, poput one da je "priča o uspehu Kine u borbi protiv kovida takođe i priča o tragediji prava".
Kina je uspela da spase ljudske živote, ali je to dovelo do tragedije ljudskih prava? Šta je to? Oksimoron u Šekspirovim dramama?, pita se autor komentara.
Nije teško zamisliti, dodaje Sinhua, da će u dogledno vreme kineski turisti ponovo pozirati za selfije ispred egipatskih piramida, u Muzeju Akropolja u Grčkoj i na obalama tajlandskog ostrva Puket.
Istovremeno, sve više stranaca će dolaziti u Kinu, pešačiti po Velikom zidu i diviti se drevnim umetničkim delima kao što su pećinske freske na severozapadnom rubu kineske pustinje Gobi.
Kako je Kina pre pandemije bila najveće svetsko tržište odlaznog turizma, nedavna promena politike Kine u cilju omogućavanja bezbednog i uređenog prekograničnog putovanja bila je ohrabrujuća vest za svet - ambasade i vladine institucije zadužene za turizam različitih zemalja na društvenim mrežama objavljuju poruke dobrodošlice kineskim turistima.
Ograničenja koja su nedavno neke zemlje uvele za putnike iz Kine su široko kritikovana.
Kako je Kina druga po veličini svetska ekonomija, generator globalne proizvodnje i najveći trgovac robom, odgovor Kine na kovid-19 ima dalekosežne posledice za ceo svet.
Kakav bi bio život kada bi svet ostao bez prozvoda Epla, Tesle, Huaveja, OPPO-a, DJI-a ili bez igračaka, cipela, čarapa, dresova, baterija, kofera, torbi i đubriva iz Kine?
Da nije bilo kineske proaktivne strategije suzbijanja kovida i brzog obnavljanja proizvodnje u kineskim fabrikama, nestašica robe bi verovatno podigla maloprodajne cene u prodavnicama Wolmarta i Teska širom sveta i oni koji trpe zbog globalne inflacije bili bi u još težoj poziciji, piše Sinhua.
Stabilni razvoj Kine sam po sebi je dao veliki doprinos svetu u senci kovida-19.
Oni koji optužuju Kinu da ometa globalne lance snabdevanja svojom politikom prevencije i kontrole kovida-19 mešaju ispravno i pogrešno. Da Kina nije preuzela stabilizirajuću ulogu, globalni industrijski lanci i lanci snabdevanja bi bili pod većim pritiskom.
Izbegavanje kineskog tržišta je nerealna ideja. Kina je zabeležila prosečan godišnji privredni rast od oko 4,5 odsto u protekle tri godine - znatno više od svetskog proseka.
Tokom prva tri kvartala 2022. godine direktne strane investicije u stvarnoj upotrebi na kineskom kopnu premašile su jedan trilion juana, što je jednako investicijama iz cele 2020. godine.
Ove impresivne brojke odražavaju blisku vezu između kineske i globalne ekonomije tokom pandemije, kao i poverenje profitnog međunarodnog sektora u ekonomsku otpornost Kine i tržišni potencijal.
Ono što je takođe povezivalo Kinu sa ostatkom svetu jesu vakcine protiv kovida-19 koje su spašavale živote.
Nazivajući vakcine koje je razvila "vakcinama za ljude", Kina je prva zemlja koja je predložila da vakcine protiv kovida-19 budu globalno javno dobro, prva koja je podržala oslobađanje vakcina od prava intelektualne svojine i prva koja je ostvarila saradnju na proizvodnji vakcina sa zemljama u razvoju.
Kina je do sada poslala timove medicinskih stručnjaka u 34 zemlje da se bore protiv pandemije i ponudila 2,2 milijarde doza vakcina preko 120 zemalja i međunarodnim organizacijama, u cilju prevazilaženja smrtonosnog jaza u vakcinaciji.
U svojoj novoj knjizi o Kini, jedan španski reporter je napisao da je svaka druga doza vakcine koju je Latinska Amerika dobila napravljena u Kini. Dok su SAD i Evropa isporučile 45 miliona doza vakcina, Kina je, prema ovoj knjizi, u Latinsku Ameriku poslala 245 miliona doza.
Kina nikada nije stvarala bilo koju vrstu "informacione crne rupe" u dekodiranju kovida-19. Od kada je izbila pandemija u Vuhanu pre tri godine, ova zemlja je delila sekvencu gena virusa sa drugim zemljama kako bi se postiglo bolje razumevanje ovog lukavog i neuhvatljivog virusa.
Danas, kada Kina pokazuje snažne znake oporavka, svet je uzbuđen. Kineski ekonomski oporavak, kako naširoko predviđaju investicione institucije, delovaće kao "protivteža" potencijalnoj globalnoj recesiji.
U izveštaju nemačkog medija Fokus onlajn navodi se da će Nemačka od nedavnog prilagođavanja antivirusnih mera Kine imati korist u tri aspekta: proizvodi poput automobila će verovatno postati jeftiniji u Nemačkoj, nemačke kompanije i investitori će zaraditi više kako sve više kupaca bude dolazilo u njihove prodavnice u Kini, a poslovi u nemačkim kompanijama će postati stabilniji.
Sinhua piše da su još od davnina Kinezi sledili ideal "velike harmonije u svetu".
Danas Kina promoviše izgradnju zajednice sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo. Kako se suočavamo sa zajedničkim neprijateljem u obliku pandemije, možda više ljudi može zaista da razume značenje ovog kineskog predloga.
Kada budući istoričari budu pričali o ovoj pandemiji bez presedana, to sigurno neće biti samo priča o pustoši, smrti i očaju.
Biće to priča o nauci i istraživanju, o tome kako su se društva borila sa pustoši koju je izazvao zarazni virus, priča o ravnoteži lične slobode i poštovanja stavova drugih, priča koja nam pokazuje kako da razmišljamo smireno, pravimo hrabre izbore i odlučno ih sprovodimo u delo uprkos haotičnim okolnostima.
Džozef Stiglic, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, rekao je da su zemlje ispoljile "izražene razlike" u upravljanju pandemijom u pogledu očuvanja zdravlja svojih građana, održavanja ekonomije i suočavanja sa nejednakostima.
Ali, dodaje Sinhua, ako smo dovoljno vredni i imamo sreće da izađemo iz mehura slepih predrasuda, sigurno možemo pronaći razumevanje i videti svetlost izvan "izraženih razlika" koje spominje Stiglic.
Kada se suočavate sa pandemijom koja predstavlja zajednički izazov za celo čovečanstvo, vredi razgovarati o tome kako proceniti učinak nacije pred takvim testom.
Kina nudi svoje merilo: koliko su dobro zaštićeni životi i zdravlje njenih građana, kao i stepen njenog ekonomskog i društvenog napretka tokom ovog procesa.
Pred toga, za razliku od nekih zemalja, Kina nikada nije ove dve suštinske komponente posmatrala kao par nepomirljivih protivrečnosti, niti je igrala igru sa nultom sumom (igra u kojoj je dobitak jednog igrača istovremeno gubitak drugog) bez obzira na posledice, ukazuje se u komentaru.
U svetu velikom kao što je naš sasvim je prirodno da ljudi imaju različite stavove o istom pitanju, ali pridržavanje osnovnog merila i osnovne logike je pravac koji vredi slediti.
Nadamo se da će se borba protiv pandemije pokazati kao težak ali održiv proces izgradnje dogovora.
Sa tako visokom cenom koja je već plaćena, zemlje će sigurno razmišljati o tome šta su uradile i šta nisu - i zato, ako se slična pandemija ponovo dogodi, buduće generacije širom sveta će deliti širi konsenzus u zajedničkoj borbi protiv nje, zaključuje se u komentaru Sinhue.
