Potpisan ugovor o donaciji za četvrtu sekciju Transbalkanskog koridora za prenos struje
Ekonomija
| 23.01.2023
|
access_time
12:10
FOTO: MILAN OBRADOVIC
Direktorka "Elektromreža Srbije" Jelena Matejić rekla je da je taj projekat najveći po vrednosti koji je ta firma realizovala.
Podsetila je da je u prošloj godini završena druga sekcija ovog projekta, a od prvog kvartala 2024. bi trebalo da krene realizacija treće sekcije.
"Od 2011. godine realizovali smo investiciju u vrednosti od 380 miliona evra. U narednih 10 godina investiraćemo u prenosni sistem Srbije 900 miliona evra", rekla je ona.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović je rekla da je ovo još jedan korak ka podizanju enegetske stabilnosti i sigurnosti snabdevanja električnom nergijom građana i kompanija u zapadnoj i centralnoj Srbiji.
Naglasila je da će 83 kilometara dalekovoda koji će biti izgrađeni, učiniti elektromrežu Srbije sigurnijom, a da je do sada izgrađeno 120 kilometara takve mreže od Pančeva do granice sa Rumunijom i između Kragujevca i Kraljeva.
"Takođe radimo na izgradnji Hidroelektrane Bistrica koja će biti važna za budućnost našeg energetskog sistema. I ovaj koridor takođe ima značajnu ulogu za integraciju tog velikog proizvodnog energetskog kapaciteta", rekla je Đedović.
Istakla je da ovaj projekat vraća Srbiju na mapu evropskih energetskih sistema i da će on omogućiti proizvodnju i distribuciju struje u Evropi ali i da će građanima u Srbiji energija stizati po najnižim cenama.
Rekla je da se planiraju dalja ulaganja u prenosni sistem i da će se graditi Panonski koridor, kroz Vojvodinu.
Šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre kazao je da projekat predstavlja prekretnicu za Srbiju na putu ka EU i za boljitak njenih građana.
"Transbalkanski koridor obezbediće energiju koja je bolja, bezbednija i zelenija. On je rezultat dobre saradnje i zajedničkih napora kako bi se obezbedila energetska efikasnost, stabilnost snabdevanja energijom i veći udeo iz obnovljivih izvora energije", istakao je Žofre.
Naglasio je da 2023. godinu EU počinje sa 262 miliona evra grantova za sedam novih zelenig projekata u Srbiji, kao i da postoje grantovi u vrednosti od 163 miliona evra bespovratnih sredstava.
"Ovakvi grantovi ce omogućiti da cene električne energije za domaćinstva budu priuštivije. Ova linija koja povezuje Srbiju i Bosnu i Hercegovinu je jedna od važnijih na panevropskom planu u povezivanju električne enrgije", rekao je Žofre.
Nemačka razvojna banka (KFW) pomaže ovaj projekat sa 90,3 miliona evra za izgradnju sekcije 2 i 3 na relaciji Kragujevac- Bajina Bašta.
Srpska deonica Transbalkanskog koridora duga je 321 kilometar i ima četiri dalekovodna pravca. Dva pravca su završena, a treći i četvrti pravac Bajina Bašta Obrenovac i Bajina Bašta do grance sa BiH i dalje do Crne Gore se pripremaju.
Taj prenosni sistem struje, zameniće zastarelu mrežu, smanjiti kvarove i troškove rada i održavanja.
Transbalkanski elektroenergetski koridor, kako je najavljeno ranije, biće u funkciji 2027. godine.
EU već razvija još jedan dalekovodni sistem, tesno povezan sa njim za plasman struje iz obnovljivih izvora energije.
"Takođe radimo na izgradnji Hidroelektrane Bistrica koja će biti važna za budućnost našeg energetskog sistema. I ovaj koridor takođe ima značajnu ulogu za integraciju tog velikog proizvodnog energetskog kapaciteta", rekla je Đedović.
Istakla je da ovaj projekat vraća Srbiju na mapu evropskih energetskih sistema i da će on omogućiti proizvodnju i distribuciju struje u Evropi ali i da će građanima u Srbiji energija stizati po najnižim cenama.
Rekla je da se planiraju dalja ulaganja u prenosni sistem i da će se graditi Panonski koridor, kroz Vojvodinu.
Šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre kazao je da projekat predstavlja prekretnicu za Srbiju na putu ka EU i za boljitak njenih građana.
"Transbalkanski koridor obezbediće energiju koja je bolja, bezbednija i zelenija. On je rezultat dobre saradnje i zajedničkih napora kako bi se obezbedila energetska efikasnost, stabilnost snabdevanja energijom i veći udeo iz obnovljivih izvora energije", istakao je Žofre.
Naglasio je da 2023. godinu EU počinje sa 262 miliona evra grantova za sedam novih zelenig projekata u Srbiji, kao i da postoje grantovi u vrednosti od 163 miliona evra bespovratnih sredstava.
"Ovakvi grantovi ce omogućiti da cene električne energije za domaćinstva budu priuštivije. Ova linija koja povezuje Srbiju i Bosnu i Hercegovinu je jedna od važnijih na panevropskom planu u povezivanju električne enrgije", rekao je Žofre.
Nemačka razvojna banka (KFW) pomaže ovaj projekat sa 90,3 miliona evra za izgradnju sekcije 2 i 3 na relaciji Kragujevac- Bajina Bašta.
Srpska deonica Transbalkanskog koridora duga je 321 kilometar i ima četiri dalekovodna pravca. Dva pravca su završena, a treći i četvrti pravac Bajina Bašta Obrenovac i Bajina Bašta do grance sa BiH i dalje do Crne Gore se pripremaju.
Taj prenosni sistem struje, zameniće zastarelu mrežu, smanjiti kvarove i troškove rada i održavanja.
Transbalkanski elektroenergetski koridor, kako je najavljeno ranije, biće u funkciji 2027. godine.
EU već razvija još jedan dalekovodni sistem, tesno povezan sa njim za plasman struje iz obnovljivih izvora energije.
