"Niko od zakupaca prostora nije dobio rešenje da mora da se iseli", rekla je Selić i dodala da oni u punom kapacitetu ispunjavaju obaveze prema izlagačima i posetiocima.

Iako ne postoje zvanične informacije šta će se desiti, nezvanično, Sajam bi mogao da ode u ruke privatnog investitora i to upravo firme u čijem je vlasništvu i Beograd na vodi. Nezvanično, prodaja bi mogla da bude već u naredna dva do tri meseca.

Privatizacija Sajma sada se, ne pominje prvi put, decenijama je bio u statusu društvenog preduzeća, ali je država pre desetak godina rešila da ga prebaci u status državnog preduzeća.

Kada se pojavila ta ideja o promeni statusa, pobunili su se penzioneri, odnosno bivši zaposleni na Sajmu, jer su, kako su naveli, oni ulagali od svojih plata u izgradnju hala, infrastrukturu, klimatizaciju.

Oni su se tada žalili Apelacionom sudu koji je doneo odluku da odredjeni procenat zaista pripada zaposlenima. Sajam je, prema podacima Agencije za privredne registre, od 12. avgusta 2021. iz društvenog preduzeća preinačen u društvo sa ograničenom odgovornošću.

Njegova privatizacija bila je planirana 2009., kada su jedinu ponudu za 70 odsto vlasništva dali konzorcijum italijanske kompanije Sajam Rimini i firma Verano motorsa, u vlasništvu Radomira Živanića Baje.

Od te prodaje se odustalo, ali država sve ove godine nije ništa ulagala u Beogradski sajam. U ovom trenutku pod zaštitom države, kao kulturno dobro je samo Hala 1, koja ne sme biti srušena, sudeći prema trenutnim propisima, ali ne znači da ne mogu da se promene.

Trenutno, prema Generalnom planu prostor na kom je Sajam može da se koristi za komercijalne sadržaje, dok je deo zemljišta, uz Savu namenjen isključivo za zelene površine.

Bivši glavni urbanista Beograda Djordje Bobić rekao je da je po starom Generalnom planu ceo prostor Sajma namenjen komercijalnom sadržaju.

"U novom Generalnom planu nejasno je tretirano kako bi taj prostor mogao da se koristi. Gledao sam, kao i neke druge moje kolege i nismo razumeli o čemu se radi, ali imam utisak da je namena tom prostoru promenjena i da će moći da se koristi i za stanove", rekao je Bobić.

Ono što je Beogradu, kako kaže, uradjeno sa Beogradom na vodi je bilo strašno, a ono što bi moglo da bude uradjeno Sajmu još je strašnije.

"Beogradski sajam je u arhitektonskom smislu dragocenost, to je u trenutku kada je napravljen bio veliki evropski projekat, potvrda snažne kulturne svesti u to vreme. Menjati ga, rušiti je zapravo još jedno skrnavljenje grada", rekao je Bobić.

Naveo je da najveći deo struke ima ozbiljne primedbe na to, ali da vlast ne želi da čuje primedbe.

"Sajam mora da bude zaštićen, to je kao kada bi neko hteo da sruši Skupštinu ili Narodni muzej, to je obeležje grada", rekao je Bobić.

On podseća da je Generalni plan strateški plan razvoja u narednih 10 ili 15 godina i da je problem što institucije, koje treba da se bave zaštitom grada i njegovog nasledja, postaju servisi vlasti, što su tu da usliše njihove zahteve, zanemarujući istoriju grada i vrednosti.

Beogradski sajam sagradjen je izmedju 1954. i 1957, prema projektu arhitekte Milorada Pantovića, inženjera Branka Žeželja i Milana Krstića.

Kompleks zgrada Sajma se graniči sa Beogradom na vodi koji je u vlasništvu Belgrade Waterfront Capital Investmenta, firme iz Abu Dabija koja ima 68 odsto kapitala Beograda na vodi. Preostalih 32 odsto je u vlasništvu države Srbije.

Kompanija Beograd na vodi je decembra 2021. kupila i zemljište preko puta Sajma u Radničkoj ulici, koje je nekada pripadalo Jugopetrolu.

Nezvanično se pominje da bi se Sajam preselio u Surčin, uz budući Nacionalni fudbalski stadion.

U kompleksu Nacionalnog stadiona u Surčinu u planu je izgradnja čitavog niza sajamskih hala, paviljona, smeštajnih i komercijalnih objekata. Taj prostor bi, prema planu, obuhvatio 167 hektara, od čega bi 113 hektara bilo namenjeno za sajamski prostor.