IOM: Najsmrtonosnije tromesečje od 2017. za migrante koji prelaze Mediteran

Ovogodišnje prvo tromesečje je najsmrtonosnije za šest godina za migrante koji nebezbednim čamcima pokušavaju da se domognu Evrope preko Sredozemnog mora, saopštila je danas Međunarodna organizacija za migracije (IOM).

Tome je, po navodima agencije Ujedinjenih nacija za migracije, znatno doprinelo i to što su vlasti pojedinih država odlagale početak akcija spasavanja.

Od januara do marta IOM je zabeležila smrt 441 migranta na opasnoj morskoj ruti između severne Afrike i južnih obala Evrope. U istom periodu 2017. godine IOM je zabeležila 742 smrtna slučaja, a u prva tri meseca 2015. godine 446.

Generalni direktor IOM Antonio Vitorino izjavio je povodom objavljivanja novog izveštaja da je "humanitarna kriza u centralnom Sredozemlju nepodnošljiva".

"Na ovoj ruti je od 2014. godine zabeleženo više od 20.000 smrti, a bojim se da se to sada smatra normalnim. Države moraju da reaguju. Kašnjenje i gubljenje vremena u državnim operacijama spasavanja odnosi ljudske živote", rekao je Vitorino.

Iako je broj smrtnih ishoda u prva tri meseca 2023. godine uznemirujuć, IOM je od 2017. na Sredozemnom mru zabeležila veći broj mrtvih ili nestalih u šest drugih tromesečja, a najviše u drugom tromesečju 2018. godine - 1.430.

Tačan broj izgubljenih života migranata koji su krenuli ka Evropi u gumenim čamcima krijumčara ili dotrajalim ribarskim čamcima, nije poznat jer se tela nestalih na moru često ne nađu.

Ne imenujući konkretne države, agencija UN je osudila politike koje komplikuju rad spasilačkih brodova humanitarnih organizacija u centralnom Sredozemlju.

U novom izveštaju se navodi da je ove godine došlo do smrti najmanje 127 ljudi u šest situacija u kojima je na takav ishod uticalo "kašnjenje operacija spasavanja koje je država predvodila u centralnom Mediteranu". Autori izveštaja su izrazili žaljenje zbog "potpunog odsustva odgovora“ u sedmoj situaciji, kada su najmanje 73 migranta izgubila život.

Autori su naveli i primer čamca sa oko 400 migranata koji je dva dana ostao na moru između Malte i Italije pre no što je italijanska obalska straža pritekla u pomoć.

Italijanske vlade su više puta zaplenile čamce humanitarnih organizacija iz tehničkih razloga ili su, kao što sadašnja desničarska vlada u Rimu radi, zahtevale od njih da spasene putnike ne iskrcaju na najbližem mestu, u nekoj od najjužnijih italijanskih luka na Sredozemnom moru.

Krajnje desničarska italijanska premijerka Đorđa Meloni i njena vlada juče su uveli šestomesečno vanredno stanje kako bi se izborili s najnovijim povećanjem broja migranata koji stižu u njenu zemlju.

Po podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u Italiju su ove godine do juče stigla 31.192 migranta preko Mediterana.