Zoran Đorđević: Političko maroderstvo opozicije

Dok Srbija i svi njeni građani tuguju zbog nezapamćenih zločina, deo političkih stranaka opozicije, koji godinama bezuspešno pokušava da se dočepa vlasti, maroderski koristi tu veliku tragediju i poziva na protest, nečasno se poigravajući emocijama ljudi i vrlo podlo i perfidno, neljudski i nemoralno u krajnjem, pokušava da opštu tugu i nesreću zloupotrebi za svoje politikantske, niske i bedne, ciljeve.

Ostavimo po strani to što su, prvobitno, taj svoj lešinarski projekat bili najavili za nedelju, pa su se naknadno setili da je država proglasila trodnevnu žalost i da je ta činjenica i za njih, čak i za njih, političke hijene – ipak previše i da bi u potpunosti ogolila niskost njihove namere, kao i da njihovi zahtevi, koje su najavili daće izneti na protestu, nikakve veze nemaju sa suštinom tragedije, niti na bilo koji način mogu doprineti tome da se ovakve pojave racionalno analiziraju i razumeju, niti nude ikakve suvisle, korisne i argumentima potkrepljene predloge za prevenciju ovakvih zločina, ili bar olakšavanje posledica koje ovakvi događaji ostavljaju na celo društvo – već predstavljaju čisto političke zahteve, što ne samo da dodatno vređa sve žrtve, nego ponajpre govori istinu o njima, o njihovim pravim motivima, što verujem da građani Srbije prepoznaju.

Razumeo bih nekako i to što nastavljaju da vređaju, izmišljaju, lažno optužuju, prete – sve su to činili, i činiće i ubuduće, ali stid i sramotu koju osećam zbog toga što im ništa, ali baš ništa, nije sveto ni u ovom tragičnom času, koji je bolom ujedinio Srbiju, pa u velikoj meri i čitav region, to jednostavno ne mogu da razumem. Ni kao čovek, ni kao roditelj, pa čak ni kao neko ko se aktivno bavi politikom – jer tu vrstu odsustva empatije, tu vrstu bezdušnosti, tu nemoralnost, to političko maroderstvo – ne mogu da prihvatim, da razumem – čak ni od njih, frustriranih političkom jalovošću i programskom bezidejnošću, čak ni od njih – političkih gubitnika na svim izborima, čija se podrška među građanima Srbije meri, za mnoge od njih, procentima koji su vrlo blizu statističke greške. Verovatno zbog toga i pozivaju na – tobože – građanski protest, jer znaju koliki im je ugled i poverenje koje uživaju kod građana Srbije, spremni i da to što bi se neko neinformisan i obmanut njihovom gebelsovskom propagandom na tom skupu pojavio, u svojim nazovi „objektivnim, profesionalnim i nezavisnim” medijima predstavili kao podršku sebi, svojim sumanutim, antidržavnim idejama, usput lažući o broju prisutnih, po običaju. Istina je, naravno, sasvim drugačija – vodi ih mržnja, mržnja prema Vučiću – i to je svima u Srbiji odavno jasno.

Upravo stoga, što ne želim da me njihovo besčašće uvuče u nekakvu političku raspravu – jer nije ni vreme ni mesto za to – ne želim da se više bavim nitkovlukom političkih ništaka koji tuđu nesreću, koji našu opštu tugu i žalost za izgubljenim životima, naročito životima dece, pokušavaju da politički unovče, već mogu samo da ih pitam: Da li vas je imalo, i ičega, sramota?! Stidite li se, bar imalo, vašeg maroderstva, danas i ovde, u Srbiji koja tuguje!? Pitam vas to najiskrenije, najljudskije, bez ikakve druge konotacije, bez ikakve druge namere – pitam vas to kao ljude, ako je išta ljudsko ostalo još u vama?! Ne tražim da mi odgovorite, odgovorite sebi, ako imate časti, obraza i hrabrosti da to učinite.

Što se nas iz SNS tiče, sve što imamo da vam poručimo sadržano je u onome što je predsednik Aleksandar Vučić pre dva dana izneo na sednici proširenog sastava Izvršnog odbora, i kakva god da odluka bude doneta znam da će biti, kao i uvek do sada, jedino i isključivo u korist Srbije i njenih građana, tačnije: „Dok sam živ, boriću se sa svima vama protiv najgoreg ološa koji svoju jedinu političku šansu vidi u tragediji Srbije. Moraćete uvek da se borite protiv ovih hijena za spas i budućnost naše zemlje.”

Živela Srbija!

Ovaj tekst nije proizvod Agencije Beta i ona ne odgovara za navode u njemu.