Jakovljević (Dveri): Proizvođačka cena malina 260 dinara za kilogram, hladnjačari nude do 200 dinara

Poslanik u Skupštini Srbije Milovan Jakovljević izjavio je danas da su proizvođači malina nezadoboljni zbog niske otkupne cene malina od 180 do 200 dinara po kiloramu, jer računica pokazuje da je proizvođačka cena, najmanje 260 dinara.

"Vlasnici hladanjača u Srbiji ponudili su ovih dana u Mačvi otkupnu cenu malina od 180 do 200 dinara za kilogram, što je neprimereno niska cena, damping cena", rekao je Jakovljević, član Srpskog pokreta Dveri-Patriotski front, na konferenciji za medije u Skupštini Srbije.

Dodao je da su stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu izračunali da je proizvođačka cena kilograma malina 134 dinara što je, kako je rekao, nerealno, a da računica po svim relevantnim faktorima pokazuje da je cena koštanja više od 260 dinara po kilogramu.

On je rekao da su ga proizvođači malina iz Srbije ovlastili da govori u njihovo ime i u Skupštini Srbije u plenumu i na Odboru za poljopribredu.

Proizvođači malina će se, kako je rekao, zbog ponuđene niske otkupne cene malina sutra sastati u Arilju i doneti odluku šta dalje.

"Ovako neprimerena cena nije samo problem države, već svih nas, ne tražimo da država odredi otkupnu cenu jer to ne može, ali može da uredi ambijent u kome se posluje i spreči nekontrolisani uvoz malina iz konkurentskih zemalja, a u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP)", rekao je Jakovljević.

Naveo je da, po SSP-u, država može u slučaju nekontrolisanog uvoza po damping i subvencionisanim cenama da uvede vancarinske mere, odnosno prelevmane.

Istakao je da država treba da pooštri i kontrolu, uvede standarde da se ne desi da se se neke vrste malina iz Poljske, "polke" i "polane" mešaju sa domaćom sortom "vilamet", koja je aromatična, a organoleptičke osobine, nutritivna vrednost, antioksidanti, suva materija i šećer su 11-12 odsto, za razliku od tih poljskih sorti.

On je rekao da uvoznici bez ikakve kontrole izmešaju poljsku ili ukrajinsku malinu, a Ukrajina je izvezla 40.000 tona malina u Evropu, sa malinom iz Srbije, pa je reeksportuju pod domaćim brendom. Često, kako je rekao poljska i ukrajinska malina i ne uđu u Srbiju, gde se samo obezbede "papiri".

Ocenio je da su kupci maline iz Srbije na taj način prevareni, a da "Srbija seče granu na kojoj sedi".

Jakovljević je rekao da proizvođačima malina u rubnim, brdskim predelima Srbije treba obezbediti subvenciju od najmanje 600 evra po hektaru i regresirano mineralno đubrivo iz robnih rezervi kako bi se zadržali da ostanu da žive u tim područjima, između ostalog i zbog bezbednosnih razloga.

Proizvođači malina bi, prema njegovim rečima, trebalo da budu solidarni i kroz kooperative i klastere posluju, a da država iznađe način da zakupi slobodne rashladne siteme i subvenioniše zamrzavanje sa 50 odsto onima koji žele da sačekaju povoljniju cenu.

On je pozvao resorno ministarstvo da ne rešava taj problem na radnim grupama, već kroz institucije jer postoji skupštinski Odbora za poljoprivredu. 

Jakovljević je pozvao Privrednu komoru Srbije i diplomatska predstavništva da promovišu srpsku malinu na svetskom tržištu.