Nedeljne izbore je obeležila "istorijski" niska izlaznost birača. Pravo glasa iskoristilo je 56 odsto građana, što je za oko 20 procenata manje u odnosu na prethodne parlamentarne izbore iz 2020. godine.
Pokret koji je predvodio nekadašnji ministar finansija i predsednik te partije Milojko Spajić osvojio je 25,6 procenata glasova, parlamentarni status i 24 od 81 mandata, pokazuju preliminarne projekcije rezultata izbora Centra za monitoring (CeMi) na osnovu 99 odsto obrađenih glasova.
Ta partija je u poziciji da sastavlja novu crnogorsku vladu za koju će morati da traži koalicione partnere, a u igri je više mogućnosti.
Iza PES-a, po rezultatima, sledi koalicija okupljena oko Demokratske partije socijalista (DPS) koja je posle serije izbornih poraza u prethodnim godinama ostala značajan politički faktor sa osvojenih 23,3 odsto glasova i 21 mandatom.
Treća po poverenju građana je koalicija "Zajedno za budućnost Crne Gore", sastavljena od dve stranke nekadašnjeg Demokratskog fronta (DF), a koju je prevodio lider Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević. Taj savez je osvojio 14,7 procenata podrške i 13 mesta u Skupštini.
Savezu Demokrata nekadašnjeg predsednika Skupštine Alekse Bečića i Građanskog pokreta URA, premijera u tehničkom mandatu, Dritana Abzovića, pripalo je 12,5 odsto glasova i 11 mandata.
Pobednikom vanrednih parlamentarnih izbora smatra se Bošnjačka partija (BS) koja je duplirala broj mandata i osvojila 6 poslaničkih mesta. U parlamentu su dve albanske koalicije sa 3 mandata i Hrvatska građanska inicijativa (HGI) sa jednim mandatom.
Prema podacima Centra za monitoring cenzus je prešla koalicija Socijalističke narodne partije (SNP) i Demosa, koja je osvojila dva mandata i koja bi mogla biti u jednoj od kombinacija za formiranje nove vlade. Prema projekcijama Centra za demokratsku tranziciju (CDT) ta koalicija okupljena oko odlazećeg potpredsednika vlade Vladimira Jokovića, međutim nije ušla u parlament, pa će dilemu različitih projekcija dve nevladine organizacija razrešiti Državna izborna komisija (DIK) koja bi danas trebalo da objavi preliminarne rezultate izbora.
Slede teški pregovori o formiranju nove vlade, a velika politička odgovornost je na Pokretu Evropa sad čiji je lider Milojko Spajić sinoć isključio mogućnost pregovora sa Demokratskom partijom socijalista (DPS) i Građanskim pokretom URA Dritana Abazovića, te bio rezervisan o potencijalnim pregovorima sa koalicijom nekadašnjeg Demokratskog fronta (DF).
Analitičari ocenjuju da je lošijem izbornom rezultatu Pokreta Evropa sad u odnosu na predizborne projekcije doprinela afera Do Kvon, otvorena nekoliko dana pred izbore od strane premijera u tehničkom madatu Dritana Abazovića, a kojom je južno-korejski državljanin osumnjčen za desetine milijardi dolara vredne prevare na tržištu kripto valuta, doveden u vezu sa liderom Pokreta Milojkom Spajićem.
Spajić je demantovao navode da je Do Kvon finansijer Pokreta Evropa sad, a o slučaju se do sada nije izjasnilo Tužilaštvo.
Taj slučaj je, procenjuju analitičari, doneo šetu i Abazovićevoj predizbornoj koaliciji, a za posledicu ima isključivanje URE iz pregovora o budućoj vladi. Nije izvesno, međutim da li će Demokrate Alekse Bečiča, koji su sa Abazovićem formirali predizborni savez, pristati na pregovore o novoj vladi bez koalicionog partnera.
Komentatori ne isključuju mogućnost formiranja manjinske vlade.
Parlamentarni status izgubilo je šest stranaka, a među njima i Socijaldemokratska partija (SDP), koja je godinama bila na vlasti u koaliciji sa DPS-om, a na prethodnim parlamentarnim izborima, kada je nastupila samostalno, osvojila dva mandata.
