Raste populacija ugrožene vrste majmuna gibona u prašumama na jugu Kine
Liu Huićin se i dalje seća koliko je bio uzbuđen kada je pre sedam godina prvi put video retke hajnanske gibone.
Hajnanski giboni, vrsta majmuna koji žive u krošanjama prašumskim stabala visokih preko 10 metara, iz obazrivosti, retko hodaju po zemlji. Majmuni sa crnim ćubama na glavi mogu se naći samo u prašumama u južnoj kineskoj provinciji Hajnan.
Poznati kao najređi primati na svetu, hajnanski giboni su na listi kritično ugroženih vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode.
Kako piše Sinhua, populacija gibona sa Hajinana pala je sa oko 2.000, koliko ih je bilo tokom 1950-ih, na oko sedam tokom 1980-ih, zbog prekomernog lova i seče drveća, što ih je gurnulo na ivicu izumiranja.
Liu ( 37), rođen je i odrastao u oblasti Bavangling Nacionalnog parka tropske prašume Hajnana. "Kada sam bio dete video sam hajnanske gibone u novinama, ali ih nikada ranije nisam video u stvarnom životu", rekao je Liu.
"Bio sam tako uzbuđen kada sam video gibone lično 2016. Pratio sam ih i brzo trčao po prašumi, ostavljajući sve iza sebe", priseća se Liu.
Godine 2007. Liu je bio odgovoran za prodaju karata u prašumskom parku u Bavanglingu. Turisti su ga često pitali da li je stvarno video gibone.
Nekoliko godina kasnije, Liu je postao čuvar šuma u oblasti Bavangling Nacionalnog parka tropske prašume Hajnana. Pored šumske patrole, Liu je takođe odgovoran za praćenje hajnanskih gibona i snimanje njihovih životnih navika.
Rendžeri poput Liua naizmenično, dva puta mesečno odlaze u prašumu radi praćenja aktivnosti, a svaki period praćenja traje pet punih dana. Noseći oko 70 kg dnevnih potrepština, rendžeri tokom ovog perioda moraju da žive u prašumi.
Kada su angažovani na nadgledanju, rendžeri obično kreću u 4.00 ujutro kako bi mogli da stignu pre zore u oblasti u kojima se giboni često pojavljuju. Zatim slušaju pesme gibona, broje majmune, beleže njihovu starost, fotografišu, snimaju video-snimke i sakupljaju majmunski izmet. Ove osnovne aktivnosti obezbeđuju materijale iz prve ruke za naučna istraživanja o hajnanskim gibonima.
Liu je jednom naišao na slatkog novorođenog hajnanskog gibona. Rendžeri su ga zvali "dvadeset jedan", pošto je rođen i pronađen 2021. "Bio je najmlađi gibon u porodici kada smo ga pronašli. Mama ga je tada mazila, ali sada može da živi samostalno", rekao je Liu.
Da bi bolje zaštitili ove retke životinje, lokalno odeljenje za šumarstvo pozvalo je stručnjake sa univerziteta da pomognu šumarima da posmatraju i zabeleže aktivnosti i navike gibona. Liu je takođe spreman da nauči više o zaštiti divljih životinja od takvih stručnjaka.
"Jednom je jednog univerzitetskog predavača pitao da li će ih giboni prepoznati kada ih ponovo vide, a on je odgovorio da je "još teško reći koliko dugo traje pamćenje gibona".
Hajnanski giboni su veoma oprezni, ali se ne plaše šumara. "Ponekad su udaljeni oko četiri metra od mene i ne plaše se da bulje u nas", rekao je Liu.
Ova životinja se brzo kreće po drveću. To znači da rendžeri moraju da trče brzo i da imaju dobru kondiciju. Oni naprave po više od 20.000 koraka dnevno tokom nadzornih putovanja i moraju da piju iz potoka kada im nestane vode za piće.
Da bi spasili hajnanske gibone od izumiranja, odeljenje za šumarstvo Hajnana i nevladine organizacije obnovile su oko 333 hektara njegovog staništa i zasadile više od 300.000 stabala kako bi obezbedile hranu za gibone. Takođe su izgradili nekoliko ekoloških koridora kako bi proširili stanište gibona.
Trenutno se populacija gibona povećala na 37 i sastoji se od šest porodica u ostrvskoj provinciji, pokazuju podaci Nacionalnog parka tropske prašume Hajnan.
"Sve dok vidim novorođenog majmuna, moji napori su se isplatili. Volim ovaj posao i nastaviću s njim", rekao je Liu.
