Litvanija, domaćin samita NATO-a, mala ali glasna posebno u vezi s Rusijom

FOTO: Mindaugas Kulbis/AP

Par šarenih dečijih trotineta naslonjen je na žute gusenice borbenog tenka, parkiranog u senci nebodera u poslovnoj četvrti Vilnjusa. To područje, obično zauzeto automobilima, biciklistima i pešacima, zatvoreno je za saobraćaj i prepuno teških oklopnih vozila.

"Nikada u svojoj istoriji Litvanija nije bila ovako bezbedna", kaže Jonas Braukila, IT inženjer, koji je doveo svoju porodicu da vidi američke tenkove "Abrams", nemačke "leoparde" i "Mardere" i drugu vojnu opremu koja je postavljena da prikaže moć NATO-a pred samit Alijanse sledeće nedelje. "Oni čak donose i rakete Patriot. Sada moramo pomoći našoj braći i sestrama u Ukrajini i nadam se da će samit doneti dobre vesti za njih".

Dvodnevni samit koji počinje u utorak sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom i drugim liderima NATO-a biće najistaknutiji međunarodni događaj čiji je domaćin Litvanija otkako je pristupila alijansi 2004. godine, a neki stanovnici se nadaju da će biti od istorijskog značaja.

Drugi su manje optimistični.

"Samit u Vilnjusu će biti važan, ali ne i istorijski. Sumnjam da će odluka o budućnosti Ukrajine biti precizna i afirmativna", rekla je Dalija Gribauskajte, bivša predsednica Litvanije.

Njen skepticizam odražava široko rasprostranjeno uverenje u baltičkim zemljama da Zapad, čak i pošto je Rusija pokrenula najveći rat u Evropi od Drugog svetskog rata, nikada nije zaista razumeo pretnju koju Moskva predstavlja za kontinent.

Gribauskajte je stekla reputaciju "Baltičke gvozdene dame" zbog odlučnog vođstva i otvorenog ponašanja, posebno u pogledu Rusije. Komesarka za budžet Evropske unije pet godina pre nego što je bila predsednica Litvanije od 2009. do 2019. godine, bila je jedan od retkih evropskih lidera koji su upozoravali na rusko mešanje u Istočnoj Evropi čak i pre no što je Moskva anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim 2014.

Sada, kaže ona, mnogi zapadni lideri su i dalje u velikoj zabludi o stvarnim namerama Kremlja i nemaju političku volju da odgovore u skladu sa tim.

"Posle okupacije Krima, reakcija Zapada je bila veoma spora, uprkos tome što je Rusija usred bela dana otvoreno demonstrirala da bi mogla da okupira teritoriju susednih zemalja", rekla je ove nedelje Gribauskajte u intervjuu za Asošiejted pres.

"Pokušali smo da im objasnimo šta to znači, ali su nas kritikovali, smejali nam se i nisu verovali. Danas se većina slaže ko je bio u pravu, ali to više nije važno. Ono što je više zabrinjavajuće je da nas i sada čuju, ali ne slušaju", rekla je ona.

Ona je rekla da mnogi Evropljani još ne razumeju ponor između Rusije i Zapada po vrednostima do kojih drže. Ona je odbacila kao "zabludu" ideju da bi dve strane mogle da nađu zajednički jezik kroz pregovore.

"To nije samo rat protiv Ukrajine, to je pohod protiv cele naše civilizacije", rekla je 67-godišnja pliitičarka koja je prošle nedelje dobila "Medalju Manfreda Vernera", prestižnu nemačku nagradu za zasluge u miru i slobodi u Evropi. "Ako Ukrajina ne ostvari definitivnu pobedu na bojnom polju, Zapad će završiti u limbu. Agresivne akcije protiv nje trajaće decenijama", rekla je ona.

Ogorčenost prema Moskvi seže duboko u Litvaniji i njenim baltičkim susedima, Letoniji i Estoniji, koje su pet decenija bile pod sovjetskom okupacijom. Za razliku od mnogih zapadnih zemalja, one su i dalje skeptične u pogledu mirnog suživota sa Moskvom posle pada Gvozdene zavese.

Litvanija koja se graniči sa saveznicom Rusije Belorusijom na istoku i ruskom eksklavom Kalinjingradom na zapadu, ulaže velika sredstva u svoju vojsku, sa planovima da potroši tri odsto BDP-a na odbranu u bliskoj budućnosti - znatno iznad cilja NATO-a. Njenim nebom patroliraju NATO avioni, a Nemačka je obećala da će trajno rasporediti 4.000 vojnika u Litvaniji. Ali kritičari brinu da to ne bi bilo dovoljno za zaštitu zemlje ako se rat proširi izvan Ukrajine.

Vitautas Landsbergis, prvi lider Litvanije kada je ponovo stekla nezavisnost početkom 1990-ih, ismejao je sugestije da bi sporazum o Ukrajini mogao biti postignut s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

"Sve dok postoji Rusija, nikada neće postojati nešto kao 'posle rata'. Trebalo bi to reći iskreno: 'posle Rusije'. Možda bi tada svet imao šansu", rekao je on novinarima ove nedelje.

Taj način razmišljanja izaziva nelagodu kod nekih NATO partnera Litvanije u NATO-u. Francuski predsednik Emanuel Makron je ranije ove godine rekao da se rat u Ukrajini ne sme pretvoriti u kampanju za "razbijanje" Ruske Federacije.

"Želim da Rusija bude poražena u Ukrajini, i želim da Ukrajina bude u stanju da se brani. Ali siguran sam da to na kraju neće biti rešeno vojnim putem", rekao je u februaru Makron francuskim medijima na godišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. "Ne mislim, kao što neki misle, da Rusija mora biti potpuno rasturena, napadnuta na svojoj teritoriji... To nikada nije bio stav Francuske i nikada neće biti".

Male baltičke zemlje su među prvima po davanju vojne pomoći Ukrajini računato po stanovniku. One su i među najzastupljenijim zagovornicima pozivanja Ukrajine da se pridruži NATO-u, što je još jedno osetljivo pitanje u Alijansi. Ponuda Ukrajini "mape puta" ka članstvu u NATO-u biće na dnevnom redu u Viljnusu, gde su ulice i trgovi ukrašeni plavo-žutim ukrajinskim zastavama za samit.

"Proces pristupanja mora da počne, jer čekanje na posleratnu situaciju omogućava Putinu da nikada ne završi ovaj rat", rekla je Gribauskajte. "Ako nam je zaista stalo do bezbednosti teritorije NATO-a, Ukrajina neizbežno mora da bude deo toga", ukazala je ona.