Spahić: Zaštita kulturnog identiteta i kulturne baštine izuzetno važna za sve civilizacije

Predsednik Kine Si Đinping je na nedavno održanom simpoziju izjavio da nastavak unapređenja kulturnog prosperiteta, izgradnja kulturne sile i razvoj moderne civilizacije kineske nacije, predstavljaju nove kulturne misije Kine u novoj eri.

Tim povodom, direktor Međunarodnog festivala Sarajevska zima Ibrahim Spahić kaže za Kinesku medijsku grupu (CMG) da je zaštita kulturnog identiteta i kulturne baštine izuzetno važna za sve civilizacije.

Navodi da različite civilizacije i kulture na planeti Zemlji imaju prirodnu potrebu za susretanjem, međusobnim prepoznavanjem i vrednostima koje pre svega znače velike istorijske poduhvate, a u Kini je to identifikovano manje ili više kroz opštu sliku sveta kroz veličanstveni Kineski zid, ali i druge objekte i institucije kao što su Zimska i Letnja palata i mnoge druge.

One su zapravo svedočanstvo jednom vremenu koje nije važno samo za Kinu nego za celo čovječanstvo i zato je interes ljudi u svetu za poznavanje te baštine. Vrlo je važno da svako čuva i neguje svoju baštinu i tako je čini svetskom kulturnom baštinom - kazao je Spahić.

Za njega je važno istaći da niti jedna kultura nije nikakva sila, nego je misija onih koji su stvarali i koji stvaraju u bilo kojem sistemu, bilo kojoj zemlji i bilo kojoj tački planete jer je to energija i predstavlja značaj savremenog života.

Spahić je govorio i o važnosti međusobnog povezivanja između različitih kultura, napominjući da je istorijat odnosa između Kine i Bosne i Hercegovine u različitim periodima imao različite forme.

Direktor Međunarodnog festivala Sarajevska zima Ibrahim Spahić, koji godinama sarađuje s brojnim umetnicima iz Kine donoseći dašak te bogate baštine u Bosnu i Hercegovinu, navodi da su umetnici dve zemlje učestvovali u različitim simpozijumima, ali i u različitim inicijativama pokrenutim u bilateralnoj ili multilateralnoj osnovi.

Kada je u pitanju Sarajevo, u tim okolnostima bilo je bratimljene s Tijanjinom, a u Sarajevu je gostovala Kineska opera, dječiji horovi, i brojni umetnici su učestvovali u programima vezanim za Kinesku novu godinu, dok su se kulturni djelatnici iz BiH predstavljali na Sajmu knjiga u Pekingu, te kroz gostovanje ansambla Sine Alimanovića i drugim gostovanjima.

BiH je s različitim festivalima sveta u Šangaju stvarala okvir za učešće Put svile umetnosti koji je vezan za činjenicu da se može takvo nešto graditi samo na bazi potpune ravnopravnosti i civilizacijskog shvatanja istorijskog Puta svile umetnosti, ali i puta da se u savremenom vremenu traže načini da se otvore putevi saradnje između kultura sveta, kazao je Spahić.

Ističe da je to bio princip na kojem je zasnovano druženje Evropske asocijacije festivala i drugih asocijacija iz Amerike, Evrope, Azije, Afrike i Australije. Mišljenja je da je bilo jasno da se radi o mundijalnoj inicijativi i da je ona manje ili više realizirana posebno u godinama koje su izvan pandemijskog okvira.

Kina i Bosna i Hercegovina su multietničke zemlje, imaju sličnost po kulturnom diverzitetu, a upravo to je širok prostor za razmenu iskustava i jačanje saradnje dve zemlje u tom sektoru. Spahić još navodi da postoji i biodiverzitet čiji je deo i čovek uz ostala živa bića na planeti.

On također kaže da kulturni diverzitet djeluje iznutra i afirmira sve vrijednosti svih kulturnih zajednica, a u Bosni i Hercegovini je to amalgam u vezi s pričom o multikulturalnosti i različitim identitetima i diverzitetima.

Uvek treba imati na umu osnovno pravilo, a to je da svaka zajednica u svakoj državi ima pravo na slobodu izražavanja i to je primarno. Iz toga se izvodi poštovanje baštine i onoga što je stvarnost u kojoj živimo i onoga u čemu bismo trebali živeti, pojašnjava Spahić.

Podvukao je da postoje standardi demokratske komunikacije između različitih kultura i njihovih preplitanja i afirmacije u svetu.

Što jedno društvo uspješnije to radi i poštuje te standarde to je društvo manje ili više interesantn. Kada je reč o posebnim iskustvima današnjeg sveta uglavnom dominiraju elementi takozvane etatizacije kulture, političke kontrole kulture i uticaja zajednica koje na lokalnom ili nacionalno planu određuju standarde koji su mimo ovih osnovnih principa, dodao je Spahić.

Govoreći o značaju kulturnih razmena za unapređenje bilateralnih odnosa dvije zemlje Spahić kaže da su kroz različite načine delovanje Kineskog instituta pri Univerzitetu u Sarajevu i drugim univerzitetima u Bosni i Hercegovini postignuti rezultati u afirmaciji kulture, jezika i civilizacija.

Da bi razmena imala smisao, trebalo bi da se uvaži potreba da kultura, jezici i pisma iz BiH budu vrednovani na univerzitetima u Kini posebno u smislu prevođenja knjiga, uvođenja katedri za određene jezike i razmene među pozorišnim kućama kako bi se videla dostignuća baleta, opere i drame, ali i svih drugih stvaralaštava poput filmske umetnosti dve zemlje, predlaže Spahić.