Web Analytics
Dveri: Štetni zakonski predlozi u parlamentu dodatno zadužuju Srbiju - BetaRS

Dveri: Štetni zakonski predlozi u parlamentu dodatno zadužuju Srbiju

Ekonomija | 19.07.2023 | access_time 10:25
Dveri: Štetni zakonski predlozi u parlamentu dodatno zadužuju Srbiju
foto: Milos Miskov
Potpredsednica Srpskog pokreta Dveri Tamara Milenković Кerković izjavila je danas da se na vanrednom zasedanju Skupštine Srbije našao veliki broj, po javni interes, štetnih zakonskih predloga, zbog kojih će ukoliko budu usvojeni, kako je istakla, država i građani Srbije biti siromašniji i zaduženiji za više milijardi evra.

"Samo će predlog ministra Vesića iz Zakona o planiranju i izgradnji o ukidanju naknade za konverziju prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine, uz još mnoga štetna rešenja iz ovog zakona, republički budžet ostaviti bez nekoliko milijardi evra koje bi novoobogaćeni investitori, bliski SNS-u, trebalo da uplate za nekretnine kupljene u privatizaciji za bagatelu", rekla je Milenković Кerković, saopštile su Dveri.

Kako je navela, više od trećine tačaka dnevnog reda sednice, ukupno 11, čine sporazumi i ugovori o kreditima i garancijama kojima se srpski javni dug, koji zvanično iznosi više od 35 milijardi evra, uvećava za još milijardu i po evra i to bez kamata i astronomskih bankarskih naknada.

"Potpisujući, još aprila i maja meseca, ovih 11 domaćih i međunarodnih sporazuma o kreditima i davanju garancija, ministar finansija Siniša Mali je svojim potpisom već zadužio Republiku Srbiju i njene građane za još 1,558 milijardi evra", kazala je Milenković Кerković.

Ocenila je da "problem zaduženja ne bi bio tako veliki da Srbija ima privredni rast koji omogućava da dugove može da plaća, ali privredni rast u Srbiji je pao na 1,5 odsto i najslabiji je na Balkanu".

Pored toga, kako je dodala, ulaganja u puteve umesto u domaću proizvodnju, poljoprivredu i smanjenje siromaštva, ne može da opravda ovolika zaduženja, kojima će se svaki građanin Srbije, pored postojećeg javnog duga koji u proseku po stanovniku iznosi od 5.340 evra, samo u jednom danu zadužiti za još 250 evra po glavi stanovnika.

"Zemlja sa najnižim bruto društvenim proizvodom (BDP per capita) u Evropi od samo 7.350 evra po građaninu Srbije godišnje (iza Srbije su samo BiH sa 5.900 evra i Severna Makedonija sa 5.350 evra, dok u Hrvatskoj BDP po stanovniku iznosi 15.600 evra, a u EU je 33.000 evra) i sa najvišim porastom cena troškova života (indeks potrošačkih cena u Srbiji je 260 poena dok je u svim zemljama u okruženju i Evropi on duplo manji) ne može sebi da dozvoli stotine miliona evra novih zaduženja za zatvore (30 miliona evra), za refinansiranje i dodatne garancije već uzetih kredita za englesku kompaniju Behtel (400 miliona evra), za koju je bivša ministarka Zorana Mihajlović, sada veliki kritičar vlasti, izlobirala da bude izvođač na Moravskom koridoru, ili za plaćanje dugova JP Elektrodistribucija, koja je već odvojena od EPS-a, po savetima finansijera iz Svetske banke i MMF-a (40 miliona evra)", istakla je potpredsednica Dveri.

Milenković Кerković je navela i kako je primetno da, za razliku od prethodnih dugova, nema nijednog kredita kineskih banaka, koji su ranije bili preovlađujući.

Da li je to zbog toga što ih Srbija više ne isplaćuje redovno i šta će biti posledice, upitala je ona.

Upitala je i za šta je ministar finansija Siniša Mali već zadužio Srbiju za 1,6 milijardi evra, ne računajući kamate i troškove kredita. Precizirala je da od 11 sporazuma, u tri ugovora zajmodavac je Svetska banka - Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD, Vašington) i za "zeleni rast", zelenu tranziciju i tržište kapitala ukupna glavnica iznosi blizu 250 miliona evra.

"Za ugovor sa Multilateralnom agencijom za garantovanje investicija (MIGA) koja je takođe deo Svetske banke, Sporazumom o kreditu sa američkim J.P Morgan AG i još devet zajmodavaca finansira se neobezbeđeni deo kredita od 400 miliona evra kojim se finansirala kompanija Behtel Enka, koja gradi Moravski koridor", navela je potpredsednica Dveri.

Dodala je da je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) finansijer za "projekat nauke" sa 80 miliona evra, Banka za razvoj Saveta Evrope u dva sporazuma je zajmodavac sa ukupno 230 miliona evra za obnovu zatvora u Кruševcu i Staroj Pazovi i za javni zdravstveni sektor.

"Ugovorom o kreditu od 300 miliona evra sa tzv. aranžerom, Američkom bankom Meril Linč se refinansira dug prvobitnih osam zajmodavaca, dok su sa dve poslovne banke – Banka Inteza i OTP bankom zaključeni ugovori o kreditu za izgradnji auto puta Ruma – Šabac – Loznica za 127,12 milona evra, tzv. Dunavske magistrale Požarevac – Golubac od 135,6 miliona evra i date garancije države OTP banci za JP Elektrodistribucija, koje je već izdvojeno od EPS-a, u iznosu od 40 miliona evra", kazala je Milenković Кerković.

Ona je podsetila da je na skupštinskoj sednici, decembra 2022. godine, kada se usvajao budžet, ministar Mali je tvrdio da su finansije stabilne, a od tada se Srbija zadužila preko dužničkih hartija od vrednosti još 4,5 milijarde evra.

"Vučić tvrdi da Srbija u republičkom budžetu ima pet milijardi evra, međutim ovoliko zaduživanje po ovako nepovoljnim uslovima govori da je pogrešan ekonomski model razvoja, uz osiromašene građane i visoku korupciju i ugušenu domaću privredu, prinudio režim da se zadužuje dodatno da bi otplaćivali dospele dugove. Srbija nije solventna i zato se zadužuje", rekla je Milenković Кerković.

Ona smatra da od ovog novog zaduženja od 1,5 milijarde evra "siromašni građani Srbije neće osetiti nikakav boljitak, jer putevima neće imati ko da putuje".

"Jedino će obnovljeni zatvori u Кruševcu i Staroj Pazovi nakon ovih kredita imati dovoljno kapaciteta za pljačkaše javnih para", zaključila je potpredsednica Dveri.

Teme