Krkobabić: Zoran Božović, novi srpski harambaša

Miholjski susreti Ministarstva za brigu o selu, koje su pokrenuli pesnik Ljubivoje Ršumović i mininistar Milan Krkobabić ustoličili su, u selu Popučke, novog srpskog harambašu, Zorana Božovića, saopštilo je to ministarstvo.

Harambaša Božović, kako je navedeno, "stao je rame uz rame sa Zekom Harambašom, Stanojem Glavašem i samim Hajduk Veljkom". "Na Miholjskim susretima Valjevskih sela protekle subote u Popučkama, svoju snagu i veštinu Zoran Božović je dokazao na megdanu bacanjem kamena s ramena, nadvlačenjem konopca i klipka, obaranjem ruke i skokom u dalj", navedeno je u saopštenju. Harambaša Božović, kako je navedeno, rekao je da je za hajduka najvažnije da je kadar stići i uteći i na strašnom mestu postojati, a da je njemu kao novom valjevskom i srpskom harambaši "posebno draga ta titula jer je nije zaslužio lako". Dodao je da je "takmičenje bilo zanimljivo i naporno, a da je najjača konkurencija bila u nadvlačenju konopca, a najteža disciplina bacanje kamena s ramena, u kojoj je imao oštru konkurenciju vrlo visokih i snažnih hajduka". Uzori, kako je navedeno, "Zoke Harambaše su Stanoje Glavaš, čije je pravo ime Stanoje Stamatović, bio je hajduk pre ustanka u Smederevskoj nahiji i jedan od mogućih kandidata za vođu Prvog srpskog ustanka".

Kako je istaknuto, upravo na njegov predlog izabran je Karađorđe Petrović. "O njegovom junaštvu, opevanom u pesmama, uči se i danas, a dramu o njemu napisao je Đura Jakšić", navedeno je.

Ističe se da je hajduk Veljko Petrović, rođen kod Zaječara, učestvovao je u Prvom srpskom ustanku u četi sa Glavašem, zapamćen je kao odlučan i izuzetno hrabar i odlikovan je i ruskom Velikom zlatnom medaljom za hrabrost.

Krajinski vojvoda Petrović, kako je navedeno u saopštenju, postao je 1811. godine, kada je upućen u Negotin, a prema rečima Vuka Stefanovića Karadžića hajduk Veljko spada u red najvećih junaka i može se porediti sa Milošem Obilićem ili čak sa samim Ahilom.

Petrović je, kako je navedeno, ostao upamćen po izjavi "glavu dajem, Krajinu ne dajem". Na Miholjskim susretima sela, manifestaciji, koju sredstvima Ministarstva za brigu o selu, ove godine organizuje 95 opština i gradova Srbije, u Valjevu je osim izbora harambaše održan bogat sportski, kulturni i gastronomski program.

"Oko 1.000 posetilaca je uživalo u sunčanom danu u Popučkama, uz nastupe kulturno - umetničkih društava, dečiji maksenbal, mađioničarsku predstavu, kao i takmičenja u malom fudbalu, gastro festu i kafanskim igrama", navedeno je u saopštenju. Podeljene su, kako je navedeno, medalje u takmičenjima u šahu, tabliću, pikadu, dominama, kao i u turniru u fudbalu, gde se nadmetalo sedam ekipa.

"Svoj deci koja su učestvovala u smotri kulturno - umetničkih društava dodeljene su medalje, kao i mališanima koji su odneli pobedu za naj-kostim na maskenbalu. Čak 12 ekipa odmerilo je snage u pripremi gulaša, pasulja, specijaliteta od mesa. Birao se i najmlađi kuvar i najlepša kuvarica", naveli su organizatori.

Prethodnih dana jula Miholjski susreti organizovani su i u selima Topole, Petrovca na Mlavi, Svilajnca, Dimitrovgrada, Aleksandrovca, a danas se program održava u Crnoj Travi. Time su završene julske priredbe, a u avgustu susrete  priprema 14 opština.

Njihov raspored i program nalazi se, navedeno je, na sajtu Ministarstva za brigu o selu, uz poziv svim zainteresovanim građanima "da ih posete, dožive nešto novo i drugačije i u tome uživaju".