Parlamentarni izbori u Poljskoj zakazani za 15. oktobar

Predsednik Poljske Andžej Duda odredio je danas da 15. oktobra budu redovni parlamentarni izbori.

Uz njih će tada verovatno biti i referendum koji planira vlada desničarske stranke Pravo i Pravda o primanju izbeglica čemu se ona protivi, i o obavezi solidarnosti u EU s pogođenim zemljama povodom reforme prava azila.

Predizborna kampanja počinje pet dana pošto odluku šefa države o raspisivanju izbora objavi službeni list, ali nezvanična sve oštrija kampanja traje već mesecima.

Pravo i pravda vicepremijera Jaroslava Kačinjskog na stranačkim piknicima svakog vikenda, a stalno i zvaničnici vlade, nastoji da ubedi Poljake da će to biti najvažniji izbori od pada komunista 1989. godine i da je Pravo i Pravda jedini garant opstanka Poljske.

Premijer Mateuš Moravjecki je pre nekoliko dana govorio novinarima zajedno s predsednikom Litvanije Gidanasom Nausedom i trebalo je da tema bude napetost na granici s Belorusijom, ali je on optuživao lidera opozicije Donalda Tuska da bi navodno uništio armiju i ugrozio bezbednost Poljaka ako se u jesen vrati na vlast.

Jaroslav Kačinjski je početkom sedmice u intervjuu provladinom nedeljniku liberalne opozicije "Sjeći lidera" rekao da "moramo danas da branimo našu bezbednosti, suverenitet. Ulog je veći nego ikad, možemo da izgubimo sve što smo stekli uz toliki trud".

Kačinjski je rekao da su bivšeg premijera "Tuska izabrali njegovi sponzori da obavi prljave poslove zato što je to osvedočeni izdajnik i ponovo će prodati Poljsku. Tusk je danas obična marioneta briselske birokratije i nemačkih imperijalnih planova".

Nekadašnji poljski premijer i bivši predsednik Evropskog saveta Tusk, uspeo je početkom juna da organizuje najveće demonstracije od 1989. kada je pola miliona Poljaka izašlo na protest protiv vlasti poljskih konzervativaca i reformi koje Poljsku polako pretvaraju u Mađarsku premijera Viktora Orbana.

Po anketama raspoloženja birača, najveću podršku ima Pravo i Pravda, oko 33 odsto, opoziciona Građanska koalicija oko 29 odsto, na trećem mestu je jedini mogući partner za vladajuće konzervativce, ekstremistička radikalna nacionalistička Konfederacija sa 13 odsto glasova, dok preostale dve stranke demokratske opozicije Treći put i Levica imaju po devet odsto glasova.

Analitičari očekuju da će u jesen presudni biti glasovi poljoprivrednika i drugih iz sela koje vlada gubi zbog problema sa uvozom ukrajinskih žitarica i poljoprivrednih proizvoda, a demokratskoj opoziciji se pridružilo udruženje Agrounija koje organizuje proteste i blokade poljoprivrednika.

Jaroslav Kačinjski i njegova stranka ugrozili su u kampanji i dobre odnose i pomoć Ukrajini kada je Kačinjski otvoreno rekao da neće žrtvovati poljske poljoprivrednike da susedu koji se brani već duže od godinu dana u ratu sa Rusijom, pomogne da izvozi žitarice.

Pravo i Pravda pokušava da birače radikalne nacionalističke Konfederacije privuče optužbama da Ukrajina ne pokazuje dovoljno zahvalnosti za pomoć koju joj Poljska pruža da se odbrani od napada Rusije i zahtevima da se predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izvini za masakr u Volinju iz Drugog svetskog rata.

U tom masakru i etničkim čišćenjima pre 80 godina, Ustanička ukrajinska armija je uz pomoć dela ukrajinskih seljaka iskoristila nedeljno pre podne 11. jula 1943. kada su Poljaci bili u crkvama na misama, i koordinirano su izvršili napad na 150 sela i pobili, a negde i žive spalili poljske, češke i jevrejske susede.

Od oko 100.000 žrtava Volinjskog masakra, od čega oko 60.000 u samoj Volinjskoj oblasti, nađeno je i sahranjano samo oko 3.000, dok su ostali uglavnom u neoznačenim grobovima po šumama i u masovnim grobnicama.

U kasnijim akcijama odmazde poljskog pokreta otpora, Zemaljske armije, stradalo je prema procenama istoričara oko 20.000 ukrajinskih civila.