UN: Nužna transformacija sistema za održivije korišćenje hrane

Kako bi se obezbedila hrana za rastuću populaciju planete, potrebna su sistemska rešenja, inkluzivni, inovativni i lokalni pristupi koji su dobro adaptrani na klimatske promene, pokazao je UN Samit o sistemima hrane (UNFSS+2) u Rimu, istakla je viša ekonomistkinja UN Srbija Lorenca Jakia.

"Transformacija naših sistema hrane zahteva mnogo, mnogo više finansiranja. Izračunato je da je za transformaciju sistema hrane, kako bi se obezbedila hrana za osam milijardi ljudi i očuvala planeta, potrebno 400 milijardi dolara dodatnih sredstava godišnje. Iako mobilizacija ovih sredstava može delova obeshrabrujuće, u stvari je na dohvat ruke, jer tržišna vrednost globalne prehrambene industrije iznosi oko 10 triliona dolara i OECD, zemlje EU i ključne rastuće ekonomije, daju godišnje subvencije za poljoprivredu koje su iznosile oko 700 milijardi dolara između 2019. i 2021. godine", rekla je ona.

Istakla je da sredstva moraju da budu mobilizovana brzo, pošto su troškovi nedelovanja mnogo veći, pa skriveni ekološki, socijalni i ekonomski troškovi, povezani za održavanjem statusa kqo, doprinose 12 triliona dolara.

Jakia je kazala da su na samitu u Rimu mnoge zemlje podelile pozitivna iskustva o obnavljanju interesovanja dece i mladih ljudi za unapređenje i transformaciju sopstvene hrane kao što je uvođenje predmeta poput kulinarstva i gajenja hrane kroz školske programe ili izlaganje novih generacija nekim novim tehnologijama povezanim sa modernom poljoprivredom.

"Sa dobrim obrazovnim sistemom, raznovrsnom i bogatom poljoprivredno-prehrambenom industrijom, Srbija ima nekoliko komparatvnih prednosti koje bi mogle dodatno da se iskoriste: privlačenje mladih ljudi da se bave seoskim poslovima bilo bi neizmerno važno u kontekstu trendova depopulacije koji utiču na ruralne oblasti", dodala je Jakia.

Takođe je istakla da je bilo diskusije i o potrebi za inovativnim i transformativnim pristupima, koji  prevazilaze uobičajene prakse, kao i važnost razvoja tehnologija koje su usmerene ka globalnom jugu, koje mogu da izdrže klimatske promene i koje su istovremeno adaptirane na različite geografske i društvene realnosti.

"Podjednako je važna potreba da se smanji potrošnja namirnica koje su odgovorne za emisije štetnih gasova i koje imaju disproporcijalni uticaj na biodiverzitet i da se iskoristi transformativni potencijal koji nude namirnice biljnog porekla, uključujući i tradicionalne i netradicionalne, kao što su sa jedne strane žitarice, a sa druge kultivisani mlečni proizvodi, riba i meso", rekla je ona.

Jakia je istakla važnost uključivanja populacije čiji život zavisi od stočarstva, ribarstva i akvakulture, u dizajniranju održivih sistema hrane i poljoprivrede, i kako je potrebno povećati podršku proizvodnje i potrošnje proteina koji nisu životinjski, uzimajući u obzir čvrste naučne dokaze o višestrukim prednostima ishrane bogate biljkama na zdravlje ljudi i planete.

"Diskusija o opcijama za smanjenje ukupnog unosa životinjskih proteina biće težak zadatak za Srbiju, kao i za većinu zemalja. Ipak, to je tema kojom se moramo baviti, uzimajući u obzir visoku proporciju mortaliteta povezanog sa tradicionalnom ishranom u zemlji", rekla je Jakia.

Sa druge strane, prema njenim rečima, kulturno nasleđe posne hrane i napredak zemlje u biotehnologiji, prestavljaju veliki potencijal Srbije.

Još jedan od aspekata transformacije je izgradnja sistema hrane koji spajaju ruralna i urbana područja, kroz inovativne pristupe kao što su lanci kratke vrednosti.

"Mnogi ljudi koji se suočavaju sa neizvesnošću hrane žive u urbanim oblastima, dok u isto vreme, hrana koja se prodaje u ovim oblastima retko dolazi iz obližnjih ruralnih oblasti.

Povezivanje poljoprivrednika i gradova može da osigura pristup hrani za sve, posebno za one najranjivije, istovremeno umanjujući gubitak i otpad od hrane", rekla je Jakia.

Ona je takođe istakla da javne nabavke – uključujući proviziju hrane u javnim prostorima, kao što su bolnice, administrativne službe i preduzeća u vlasništvu države, mogu da imaju ključnu ulogu i da  omoguće partnerstva za upravljanje hranom na više nivoa, uključujući lokalnu vlast, biznise, nevladine organizacije i obrazovne ustanove.

Za adekvatno upravljanje ovim rešenjima, transformacija sistema hrane mora biti bolje integrisana u planove za nacionalni razvoj i napore za adaptaciju i smanjenje klimatskih promena.

Jakia smatra da je prilika koja se ukazuje priprema Srbije za učešće na COP28, glavnoj konferenciji UN o klimi, u decembru ove godine.
 
Ove godine COP će biti održan u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a najavljeno je da će sistemi hrane i klima biti ključne teme diskusije sastanka.
 
"Postoje niti koje povezuju agende za hranu, klimu i biodiverzitet koje nagoveštavaju potrebu za dubokom reformom međunarodnog finansiranja i mobilizacije inovativnih resursa finansiranja, koji mogu da privuku i preusmere javne i privatne investicije ka zdravijim, pravičnijim i održivijim ekonomijama", rekla je Jakia.

Prema njenom mišljenju, prvi korak za Srbiju u ovom kontekstu bi bio bolje razumevanje finansijskih tokova za sisteme hrane, procenjenih na otprilike jednu milijardu evra godišnje, kao i osiguranje da su tokovi u skladu sa strateškim prioritetima Vlade.

Dodala je i da nacionalni i lokalni dijalozi koji su započeti u okviru pripreme za Samit o sistemima hrane 2021, i koji su se nastavili i do danas, mogu da budu usmereni ka razgovorima o konkretnim akcijama, da  uključe poljoprivrednike, kreatore politika, profesionalce iz zdravstvenog sektora i zajednice, sa ciljem da se pruži podrška poljoprivrednicima u primeni transformativnih rešenja, kao i da se građani upoznaju sa uticajem trenutnih obrazaca potrošnje.

"Ovo bi ojačalo povezanost između agende za energetsku tranziciju, očuvanje biodiverziteta i hrane i  znatno doprinelo ubrzanju agende za održivi razvoj u Srbiji", zaključila je Jakia.