UN: Nužna transformacija sistema za održivije korišćenje hrane
Zelena Srbija
| Izvor: Beta
| 11.08.2023
|
access_time
13:35
"Transformacija naših sistema hrane zahteva mnogo, mnogo više finansiranja. Izračunato je da je za transformaciju sistema hrane, kako bi se obezbedila hrana za osam milijardi ljudi i očuvala planeta, potrebno 400 milijardi dolara dodatnih sredstava godišnje. Iako mobilizacija ovih sredstava može delova obeshrabrujuće, u stvari je na dohvat ruke, jer tržišna vrednost globalne prehrambene industrije iznosi oko 10 triliona dolara i OECD, zemlje EU i ključne rastuće ekonomije, daju godišnje subvencije za poljoprivredu koje su iznosile oko 700 milijardi dolara između 2019. i 2021. godine", rekla je ona.
Istakla je da sredstva moraju da budu mobilizovana brzo, pošto su troškovi nedelovanja mnogo veći, pa skriveni ekološki, socijalni i ekonomski troškovi, povezani za održavanjem statusa kqo, doprinose 12 triliona dolara.
Jakia je kazala da su na samitu u Rimu mnoge zemlje podelile pozitivna iskustva o obnavljanju interesovanja dece i mladih ljudi za unapređenje i transformaciju sopstvene hrane kao što je uvođenje predmeta poput kulinarstva i gajenja hrane kroz školske programe ili izlaganje novih generacija nekim novim tehnologijama povezanim sa modernom poljoprivredom.
"Sa dobrim obrazovnim sistemom, raznovrsnom i bogatom poljoprivredno-prehrambenom industrijom, Srbija ima nekoliko komparatvnih prednosti koje bi mogle dodatno da se iskoriste: privlačenje mladih ljudi da se bave seoskim poslovima bilo bi neizmerno važno u kontekstu trendova depopulacije koji utiču na ruralne oblasti", dodala je Jakia.
Takođe je istakla da je bilo diskusije i o potrebi za inovativnim i transformativnim pristupima, koji prevazilaze uobičajene prakse, kao i važnost razvoja tehnologija koje su usmerene ka globalnom jugu, koje mogu da izdrže klimatske promene i koje su istovremeno adaptirane na različite geografske i društvene realnosti.
"Podjednako je važna potreba da se smanji potrošnja namirnica koje su odgovorne za emisije štetnih gasova i koje imaju disproporcijalni uticaj na biodiverzitet i da se iskoristi transformativni potencijal koji nude namirnice biljnog porekla, uključujući i tradicionalne i netradicionalne, kao što su sa jedne strane žitarice, a sa druge kultivisani mlečni proizvodi, riba i meso", rekla je ona.
Jakia je istakla važnost uključivanja populacije čiji život zavisi od stočarstva, ribarstva i akvakulture, u dizajniranju održivih sistema hrane i poljoprivrede, i kako je potrebno povećati podršku proizvodnje i potrošnje proteina koji nisu životinjski, uzimajući u obzir čvrste naučne dokaze o višestrukim prednostima ishrane bogate biljkama na zdravlje ljudi i planete.
"Diskusija o opcijama za smanjenje ukupnog unosa životinjskih proteina biće težak zadatak za Srbiju, kao i za većinu zemalja. Ipak, to je tema kojom se moramo baviti, uzimajući u obzir visoku proporciju mortaliteta povezanog sa tradicionalnom ishranom u zemlji", rekla je Jakia.
Sa druge strane, prema njenim rečima, kulturno nasleđe posne hrane i napredak zemlje u biotehnologiji, prestavljaju veliki potencijal Srbije.
Još jedan od aspekata transformacije je izgradnja sistema hrane koji spajaju ruralna i urbana područja, kroz inovativne pristupe kao što su lanci kratke vrednosti.
"Mnogi ljudi koji se suočavaju sa neizvesnošću hrane žive u urbanim oblastima, dok u isto vreme, hrana koja se prodaje u ovim oblastima retko dolazi iz obližnjih ruralnih oblasti.
Povezivanje poljoprivrednika i gradova može da osigura pristup hrani za sve, posebno za one najranjivije, istovremeno umanjujući gubitak i otpad od hrane", rekla je Jakia.
Ona je takođe istakla da javne nabavke – uključujući proviziju hrane u javnim prostorima, kao što su bolnice, administrativne službe i preduzeća u vlasništvu države, mogu da imaju ključnu ulogu i da omoguće partnerstva za upravljanje hranom na više nivoa, uključujući lokalnu vlast, biznise, nevladine organizacije i obrazovne ustanove.
Za adekvatno upravljanje ovim rešenjima, transformacija sistema hrane mora biti bolje integrisana u planove za nacionalni razvoj i napore za adaptaciju i smanjenje klimatskih promena.
Jakia smatra da je prilika koja se ukazuje priprema Srbije za učešće na COP28, glavnoj konferenciji UN o klimi, u decembru ove godine.
Ove godine COP će biti održan u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a najavljeno je da će sistemi hrane i klima biti ključne teme diskusije sastanka.
"Postoje niti koje povezuju agende za hranu, klimu i biodiverzitet koje nagoveštavaju potrebu za dubokom reformom međunarodnog finansiranja i mobilizacije inovativnih resursa finansiranja, koji mogu da privuku i preusmere javne i privatne investicije ka zdravijim, pravičnijim i održivijim ekonomijama", rekla je Jakia.
Prema njenom mišljenju, prvi korak za Srbiju u ovom kontekstu bi bio bolje razumevanje finansijskih tokova za sisteme hrane, procenjenih na otprilike jednu milijardu evra godišnje, kao i osiguranje da su tokovi u skladu sa strateškim prioritetima Vlade.
Dodala je i da nacionalni i lokalni dijalozi koji su započeti u okviru pripreme za Samit o sistemima hrane 2021, i koji su se nastavili i do danas, mogu da budu usmereni ka razgovorima o konkretnim akcijama, da uključe poljoprivrednike, kreatore politika, profesionalce iz zdravstvenog sektora i zajednice, sa ciljem da se pruži podrška poljoprivrednicima u primeni transformativnih rešenja, kao i da se građani upoznaju sa uticajem trenutnih obrazaca potrošnje.
"Ovo bi ojačalo povezanost između agende za energetsku tranziciju, očuvanje biodiverziteta i hrane i znatno doprinelo ubrzanju agende za održivi razvoj u Srbiji", zaključila je Jakia.