Samit SAD, Japana i Južne Koreje za jačanje bezbednosti zbog stavova Pekinga i postupaka Pjongjanga

Predsednik SAD Džozef Bajden otvorio je u petak u predsedničkom odmaralliištu Kemp Dejvidu, u američkoj državi Merilend, istorijski samit sa Japanom i Južnom Korejom o jačanju bezbednosnih i ekonomskih veza u vreme sve veće zabrinutosti zbog upornih nuklearnih pretnji Severne Koreje i kineskih provokacija u regionu Tihog okeana.

"Naše zemlje su jače i svet će biti bezbedniji dok smo zajedno. I znam da je to uverenje koje dele sva trojica“, izjavio je Bajden na početku sastanka sa predsednikom Južne Koreje Jonom Sok Jolom i japanskim premijerom Fumiom Kišidom.

Obraćajući se svojim kolegama liderima na, kako je rekao, prvom samostalnom samitu te tri zemlje, američki predsednik je rekao: "Želim da vam se zahvalim obojici zbog vaše političke hrabrosti koja vas je dovela ovde".

Jon je rekao kada su njih trojica izašla pred novinare da će "današnji dan biti upamćen kao istorijski, kada smo uspostavili čvrstu institucionalnu osnovu i posvećenost trojnom partnerstvu".

Kišida je pre razgovora bez priisustva javnosti rekao da "činjenica da smo se mi, trojica lidera, okupili na ovaj način, verujem da znači da od danas zaista pravimo novu istoriju. Međunarodna zajednica je na prekretnici".

SAD, Japan i Južna Koreja saglasne su se sa novim obećanjem koje obavezuje tri zemlje da se međusobno konsultuju u slučaju bezbednosne krize ili pretnje na Tihom okeanu.

Pre trojnih pregovora, Bajden se sastao odvojeno sa Junom, a potom i Kišidom.

Nov sporazum je jedan od nekoliko koje bi lideri trebalo da objave na celodnevnom samitu.

"Dovoljno je reći da je ovo velika stvar", rekao je Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven novinarima u petak neposredno pre početka samita. "To je istorijski događaj i postavlja uslove za mirniji i prosperitetniji Indo – Pacifik, i jače i sigurnije Sjedinjene Američke Države".

Čak i pre no što je samit počeo, izazvao je oštre kritike iz kineske vlade.

"Međunarodna zajednica ima svoje mišljenje o tome ko stvara kontradikcije i povećava tenzije", rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin danas novinarima.

"Pokušaji da se formiraju različite ekskluzivne grupe i klike i da se uvede blokovska konfrontacija u Azijsko-pacifički region su nepopularni i definitivno će izazvati budnost i protivljenje u zemljama regiona", rekao je Vang.

Saliven se suprotstavio kineskim zabrinutostima.

"To izričito nije NATO za Pacifik", rekao je Saliven. "Ovo partnerstvo nije protiv bilo koga, ono je za nešto. To je za viziju Indo-Pacifika koji je slobodan, otvoren, siguran i napredan".

Obećanje "dužnosti konsultovanja" ima za cilj da prizna da tri zemlje dele "fundamentalno međusobno povezano bezbednosno okruženje" i da pretnja jednoj od njih predstavlja "pretnju svima", rekao je visoki zvaničnik Bajdenove administracije kji ne želi da mu se objavi ime.

Po obećanju, tri zemlje su saglasne da se konsultuju, razmenjuju informacije i usklađuju svoje poruke jedna sa drugom u suočavanju sa pretnjom ili krizom, rekao je taj zvaničnik.

Samit je prvi koji je Bajden održao tokom svog predsedništva u čuvenom Kemp Dejvidu. Bajden se nada da će veći deo dana sa dvojicom lidera iskoristiti kao neformalniju priliku da pojačaju svoj odnos.

Američki predsednik je planirao da odvede Kišidu i Juna u šetnju slikovitom prirodom i ugosti ih na ručku.

To odmaralište 100 kilometara od Bele kuće bilo je mesto gde je predsednik Džimi Karter okupio egipatskog predsednika Anvara Sadata i izraelskog premijera Menahema Begina u septembru 1978. na razgovorima koji su uspostavili okvir za istorijski mirovni sporazum Izraela i Egipta u martu 1979. Usred Drugog svetskog rata, predsednik Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil sastali su se baš u Kemp Dejvidu, tada poznatom kao Šangri-La, da planiraju vojnu kampanju u Italiji koja će izbaciti Benita Musolinija iz rata.

Bajdenov fokus na skupu je da podstakne dva najbliža azijska saveznika Sjedinjenih Država da dodatno pojačaju međusobnu bezbednosnu i ekonomsku saradnju. Kao nekadašnji rivali su podeljeni zbog različitih pogleda na istoriju Drugog svetskog rata i japansku kolonijalnu vlast nad Korejskim poluostrvom od 1910. do 1945. godine.

Ali pod Kišidom i Junom, njihove dve zemlje su počele zbližavanje dok se ta dva konzervativna lidera bore sa zajedničkim bezbednosnim izazovima koje predstavljaju Severna Koreja i Kina. Obojica lidera su uznemireni pojačanim tempom proba severnokorejskih balističkih projektila i kineskim vojnim vežbama u blizini Tajvana, ostrva pod sopstvenom vlašću na koje Peking polaže pravo kao deo svoje teritorije, a brinu ih i druge agresivne akcije.

Jon je u martu predložio inicijativu za rešavanje sporova koji proističu iz naknade za ratne korejske prinudne radnike. On je najavio da će Južna Koreja koristiti sopstvena sredstva za obeštećenje Korejaca porobljenih u japanskim kompanijama pre kraja Drugog svetskog rata.

Jon je otputovao u Tokio tog meseca na razgovore sa Kišidom, što je prva poseta jednog južnokorejskog predsednika posle više od 12 godina. Kišida je uzvratio posetom Seulu u maju i izrazio saučešće zbog patnje korejskih prinudnih radnika tokom kolonijalne vladavine Japana.

ALi, rad da se održi trilateralni odnos neće biti bez izazova.

Peking vidi pojačavanje te saradnje kao prve korake pacifičke verzije NATO-a, transatlantskog vojnog saveza, koji se formira protiv njega. Američki zvaničnici očekuju da će Severna Koreja napasti makar figurativno možda sa više testova balističkih raketa i svakako žučnom retorikom.

Ankete pokazuju da se solidna većina Južnokorejaca protivi Jonovom rešavanju pitanja prinudnog rada koje je bilo ključno za popravljanje odnosa sa Japanom.

I mnogi u Japanu strahuju da će jačanje bezbednosne saradnje zemlju odvesti u ekonomski hladni rat sa Kinom, njenim najvećim trgovinskim partnerom.

Bajdenov prethodnik (i potencijalni naslednik), republikanac Donald Tramp iznervirao je Južnu Koreju pričama o smanjenju vojnog prisustva SAD na poluostrvu.

"Ako ultralevičarski južnokorejski predsednik i ultradesničarski japanski lider budu izabrani u svojim sledećim ciklusima, ili čak i ako Tramp ili neko poput njega pobedi u SAD, onda bi bilo ko od njih mogao da izbaci iz koloseka sav značajan, naporan rad Bajdena, Jona i Kišide", rekao je Duieon Kim, pomoćni viši saradnik u Indo-pacifičkom bezbednosnom programu Centra za novu američku bezbednost.

Očekuje se da će trojica lidera u saopštenju sa samita detaljnije izneti planove za ulaganje u tehnologiju za trosmernu telefonsku liniju za krizne situacije i ponuditi najnovije informacije o napretku koji su njihove zemlje postigle u razmeni podataka ranog upozorenja o lansiranju projektila iz Severne Koreje.

Ostale najave koje se očekuju sa samita uključuju planove za proširenje vojne saradnje na balističkoj odbrani i da samit postane godišnji događaj. Saliven je rekao da će se lideri danas obavezati na višegodišnji proces planiranja zajedničkih vojnih vežbi.

Lideri će verovatno razgovarati i o dugotrajnim teritorijalnim sukobima u spornom Južnom kineskom moru koji uključuju Kinu, Filipine, Vijetnam, Maleziju, Tajvan i Brunej.