SAD, Japan i Južna Koreja jačaju bezbednost zbog Kine i Severne Koreje

Predsednik SAD Džozef Bajden i lideri Japana i Južne Koreje složili su se na istorijskom samitu u američkom predsedničkom odmaralištu u Kemp Dejvidu, u državi Merilend, da prošire bezbednosne i ekonomske veze učvršćujući novi sporazum koji su na sve napetijoj ivici u odnosima sa Kinom i Severnom Korejom.

Bajden je rekao da će uspostaviti telefonsku liniju za komunikaciju da bi razgovarali o odgovorima na pretnje. On je najavio sporazume, uključujući i "principe iz Kemp Dejvida", na kraju celodnevnih razgovora u petak s južnokorejskim predsednikom Jonom Sok Jolom i premijerom Japana Fumiom Kišidom.

"Naše zemlje su jače i svet će biti bezbedniji dok budemo zajedno. I znam da to smatramo sva trojica", rekao je Bajden.

"Svrha naše trojne bezbednosne saradnje jeste i ostaće da promoviše i unapredi mir i stabilnost u celom regionu" Indo-Pacifika, naveli su lideri u zajedničkom saopštenju.

Bajden je tvrdio, kao i zvaničnici SAD, Južne Koreje i Japana, da samit "nije bio o Kini", već o širim pitanjima bezbednosti. Ipak, lideri su u završnoj izjavi samita ukazali na "opasnu i agresivnu" akciju Kine u Južnom kineskom moru i rekli da se "snažno protive bilo kakvim jednostranim pokušajima da se promeni status kvo u vodama Indo-Pacifika".

Jun je posebno ukazao na pretnju koju predstavlja Severna Koreja, rekavši da su se trojica lidera složila da unaprede "zajedničke sposobnosti odgovora na nuklearne i raketne pretnje Severne Koreje, koje su postale sofisticiranije nego ikada ranije".

On je rekao na zajedničkoj konferenciji za novinare da će "današnji dan biti upamćen kao istorijski, kada smo uspostavili čvrstu institucionalnu osnovu i posvećenost trilateralnom partnerstvu".

Kišida je pre razgovora rekao da "činjenica da smo se mi, trojica lidera, okupili na ovaj način, verujem da znači da od danas zaista pravimo novu istoriju. Međunarodna zajednica je na prekretnici".

SAD, Japan i Južna Koreja su uveli novu "dužnost konsultovanja" o bezbednosti, obavezujući se da razgovaraju u slučaju krize ili pretnje na Pacifiku.

Cilj je da potvrde da imaju "međusobno povezano bezbednosno okruženje" i da je pretnja jednom od njih "pretnja svima", rekao je visoki zvaničnik Bajdenove administracije koji nije želeo da u se objavi ime.

Bajdenov fokus na skupu bio je da podstakne dva najbliža azijska saveznika Sjedinjenih Država da dodatno pojačaju međusobnu bezbednosnu i ekonomsku saradnju. Ipak, kao nekadašnji rivali, imaju različite poglede na istoriju Drugog svetskog rata i japansku kolonijalnu vlast nad Korejskim poluostrvom od 1910. do 1945. godine.

Ali pod Kišidom i Junom, njihove dve zemlje su počele zbližavanje dok se ta dva konzervativna lidera bore sa zajedničkim bezbednosnim izazovima koje predstavljaju Severna Koreja i Kina. Obojica su uznemirena ubrzanim tempom severnokorejskih proba balističkih raketa i kineskim vojnim vežbama i drugim agresivnim akcijama u blizini Tajvana, ostrva na koje Peking polaže pravo kao deo svoje teritorije.

Trud da se održi trilateralni odnos neće biti bez izazova.

Peking vidi jačanje te saradnje kao prve korake pacifičke verzije NATO-a, transatlantskog vojnog saveza koji se formira protiv njega. Američki zvaničnici očekuju da će Severna Koreja odgovooriti možda s više proba balističkih raketa i svakako žučnijom retorikom.

Uz to, "ako ultralevičarski južnokorejski predsednik i ultradesničarski japanski lider budu izabrani na nraednim iborima, ili čak i ako Donald Tramp ili neko poput njega pobedi u SAD, onda bi bilo ko od njih mogao da izbaci iz koloseka sav značajan, naporan rad Bajdena, Jona i Kišide", rekao je Duieon Kim, saradnik u Indo-pacifičkom bezbednosnom programu Centra za novu američku bezbednost.