Poslednji diplomatski napori za mirno rešavanje krize u Nigeru

Očekuje se da će delegacija Ekonomske zajednice zapadnoafričkih država EKOVAS (ECOWAS) doputovati u Niger da bi pregovarala sa vojnom huntom koja je 26. jula svrgnula predsednika.

Predstavnici bloka mogli bi da stignu u glavni grad Nigera Nijamej već danas, a tamo je od petka specijalni predstavnik Ujedinjenih nacija za zapadnu Afriku i Sahel Leonard Santoš Simao.

Portparol UN-a Stefan Dižarik rekao je u petak da će se Simao sastati sa huntom da bi pokušao da omogući brzo i mirno rešenje krize u Nigeru.

"Želimo povratak ustavnom poretku, oslobođenje predsednika i njegove porodice i vraćanje njegove legitimne vlasti", rekao je Dižarik.

EKOVAS je danas saopštio da je odredio datum početka vojne intervencije "ukoliko diplomatski napori sa Nigerom propadnu" ali nije objavio kada bi to moglo biti.

Posle dvodnevnog sastanka šefova generalštabova oružanih snaga država članica bloka u Akri, glavnom gradu Gane, EKOVAS je saopštio da bi vojna akcija bila "poslednje sredstvo za vraćanje demokratije u Niger".

Neposredno poosle puča, EKOOVAS je hunti dao sedam dana da oslobodi i vrati na vlast predsednika Bazuma, ali je rok došao i prošao bez ikakve akcije.

"Pučisti ni ovog puta neće zadržavati dah zbog ponovne pretnje vojnom akcijom", rekao je Ulf Lesing, šef programa Sahel u Fondaciji Konrad Adenauer.

Pobunjeni vojnici učvršćuju svoju vladavinu i postavljaju lojalne komandante u ključnim jedinicama, dok EKOVAS nema iskustva sa vojnim akcijama na neprijateljskoj teritoriji i ne bi imao lokalnu podršku ako bi pokušao da interveniše, rekao je on.

"Niger je veoma krhka zemlja koja se u slučaju vojne intervencije lako može pretvoriti u propalu državu poput Sudana", rekao je Lesing.

EKOVAS je upotrebio silu da uspostavi red u zemljama članicama. U Gambiji je 2017. godine intervenisao pošto je dugogodišnji predsednik Jahja Džame odbio da se povuče iako je izgubio predsedničke izbore. Ali čak i u tom slučaju, taj potez je uključivao diplomatske napore koje su predvodili tadašnji predsednici Mauritanije i Gvineje, dok se činilo da je Džame delovao na svoju ruku pošto se gambijska vojska zaklela na vernost pobedniku izbora, Adami Barou.

Sada mnogi stanovnici Nijameja, glavnog grada Nigera kažu da se spremaju da uzvrate na intervenciju EKOVAS-a.

U subotu, hiljade ljudi u Nijameju postrojilesu se ispred glavnog stadiona da se registruju kao dobrovoljni borci i da pomognu drugim potrebama u slučaju da hunti bude potrebna podrška. Neki roditelji su doveli svoju decu da se prijave, drugi su rekli da su čekali od tri sata ujutro, dok su grupe mladih burno klicale hunti i protiv EKOVAS-a i bivšeg kolonijalnog vladara  - Francuske.

Humanitarna krita u Nigeru takođe je na dnevnom redu specijalnog predstavnika Ujedinjenih nacija za Zapadnu Afriku i Sahela.

Pre puča skoro tri miliona ljudi bilo je suočeno sa ozbiljnom nestašicom hrane, a stotine hiljada su bile interno raseljene, kaže međunarodna humanitarna grupa KER (CARE). Ekonomske i transportne sankcije koje je EKOVAS uveo posle državnog udara, u kombinaciji sa pogoršanjem bezbednosti, imaće strašne posledice po stanovništvo, saopštila je ta grupa.

Ranije su zapadne zemlje videle Niger kao jednu od poslednjih demokratskih zemalja s kojima su mogle da se udruže u borbi protiv rastuće pobune džihadista, povezane s Al Kaidom i grupom Islamska država i ulile su milione dolara vojne pomoći u jačanje nigerskih snaga.

Od puča bivši džihadisti rekli su Asošiejted presu da ekstremisti kooriste slobodu kretanja posle obustavljanja vojnih operacija Francuske i SAD i time što se rastresena vojskom Nigera fokusira na glvni grad.

Prošle nedelje je najmanje 17 vojnika ubijeno, a 20 ranjeno iz zasede džihadista. Bio je to prvi veliki napad na vojsku Nigera u poslednjih šest meseci. Dan kasnije, najmanje 50 civila u regionu Tilaberi ubili su ekstremisti za koje se veruje da su pripadnici grupe Islamska država, navodi se u izveštaju o unutrašnjoj bezbednosti za humanitarne grupe koji je video AP.

"Dok su lideri Nigera zaokupljeni politikom u glavnom gradu, smrtonosni džihadistički napadi se nastavljaju na selu", rekla je Korin Dufka, politička analitičarka specijalizovana za region Sahela.

"Nedavni napadi treba da motivišu sve strane da rade na što bržoj i inkluzivnoj tranziciji vlasti da bi se vratile ključnom poslu zaštite civila od razornih posledica rata. Niger i njegovi partneri trebalo bi da pažljivo razmotre zašto je i kako je posustala demokratija u Nigeru", rekla je ona.