Vučić: U deklaraciji nema ničega što je protiv interesa Srbije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas u Atini da u deklaraciji koju su na neformalnoj večeri usaglasili lideri sa Balkana, Evropske unije i Ukrajine nema ničega što je protiv interesa Beograda.

"Mi kao mala zemlja ne možemo da menjamo stav velikih zemalja, svi su tražili što snažniji narativ i rečnik, ali smo uspeli da izdejstvujemo da se u tekstu ne nađe ono što je protivno politici Srbije", rekao je Vučić novinarima.

Vučić je kazao da su protivne politici Srbije bile "dve važne stavke" i da je "jasno da se nije saglasio sa delom koji se tiče sankcija Rusiji", ali je dodao da će o tome "govoriti narodu kad se vrati u Beograd, kad bude imao snage".

"Hvala im što su razumeli da postoje stvari za koje mi nismo spremni u ovom trenutku da se opredelimo, i ne možemo da se opredelimo. Mi ne možemo da govorimo ad personam o tome ko je zločinac, niti smo tužioci niti smo sudije", naveo je Vučić.

U Atini, gde je došao na sinoćnu neformalnu večeru povodom 20. godišnjice usvajanja Solunske deklaracije, Vučić je imao više bilateralnih susreta, uključujući jutrošnji sastanak sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.

PROČITAJTE JOŠ:

Vučić: Dobar i otvoren razgovor sa Zelenskim

Tekst deklaracije iz Atine

"On je pitao kakvo je stanje i šta ljudi misle u Srbiji i zašto to misle. Srbija će nastaviti da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, a gotovo sam uveren da neće biti ni promene stava Ukrajine prema Srbiji po pitanju poštovanja teritorijalnog integriteta. Čini mi se da je to važan posao koji je bio pred nama", kazao je Vučić.

Naveo je da je Srbija podržala evropski put Ukrajine i da će nastaviti "uspešnu saradnju" sa tom zemljom "koja nikada ništa protiv Srbije nije učinila".

Vučić je rekao i da je grčki premijer Kirijakos Micotakis, sa kojim će danas imati sastanak, potvrdio da neće biti promene stava Grčke po pitanju nezavisnosti Kosova.

On je kazao da je na sinoćnoj večeri premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski "pred svima veoma oštro govorio protiv onoga što je (kosovski premijer Aljbin) Kurti učinio u Tetovu".

Kurti je posetio Tetovo 12. avgusta, a tom prilikom je jedna osoba mahala zastavom sa mapom "velike Albanije" koja obuhvata delove Severne Makedonije, Crne Gore, Srbije i Grčke.

Vučić je rekao i da je hrvatski premijer Andrej Plenković "imao veoma sadržajan govor, uz ozbiljan, sistematičan i racionalan pristup budućim evropskim pitanjima", i dodao da mu "nije lako da to prizna".

"Naše je da taj put nastavimo, ali i da gledamo šta je sve to što možemo najbolje da izvučemo za našu zemlju", naveo je Vučić.

On je rekao i da su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel na večeri ponovili da EU za oktobar priprema program rasta za zemlje Zapadnog Balkana.

"Tu očekujem, osim kroz podršku različitim programima, pre svega u zelenoj agendi, i dodatni novčani priliv za zemlje Zapadnog Balkana, naveo je Vučić.

Vučić je izrazio očekivanje da će Ukrajina i Moldavija u decembru "dobiti i više od samog datuma za početak pregovora sa EU", a kao razlog za zastoj u evrointegracijama Zapadnog Balkana naveo je to što "10 zemalja EU finansira svih 27 članica Unije" i dodao da zbog toga "ne mogu da prihvate neke druge".

Neformalna večera je održana nedugo posle 20. godišnjice samita EU i Zapadnog Balkana na kojem je usvojena Solunska deklaracija. EU je tim dokumentom izrazila podršku ulasku zemalja Zapadnog Balkana u taj blok, ali je članica do danas postala jedino Hrvatska.

Uz Vučića, Zelenskog, Micotakisa, Kovačevskog, Kurtija, Plenkovića, Fon der Lajen i Mišela, na neformalnom skupu su i predsednici Crne Gore i Moldavije, premijeri Bugarske i Rumunije i predsedavajuća Saveta ministara Bosne i Hercegovine.

Zbog bilateralnog spora sa Tiranom, oko novoizabranog predsednika opštine Himara Fredija Belerija, etničkog Grka koji je u pritvoru, Grčka nije pozvala na skup premijera Albanije Edija Ramu, već predsednika te države Bajrama Begaja koji je odbio da dođe.