Lađevac: Grupa BRIKS kao otvoreni izraz nezadovoljstva postojećim sistemom

Nastanak grupe BRIKS predstavljao je otvoreni izraz nezadovoljstva rastućih ekonomija sveta postojećim sistemom međunarodnih finansijskih institucija, ocenila je zamenica direktora beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu Ivona Lađevac.

Osetivši da je njihov dalji razvoj sputan prevashodno ucenjivačkom politikom međunarodnih finansijskih institucija, Brazil, Rusija, Indija i Kina, kojima se vrlo brzo pridružila i Južnoafrička Republika, pokazali su otvoreno nezadovoljstvo takvim sistemom i odlučili da preuzmu odgovornost i za svoju i za budućnost zemalja koje bi u perspektivi mogle da im se pridruže, navodi Lađevac u tekstu za Kinesku medijsku grupu (CMG).

Poruka koju su ove zemlje poslale, ušavši u ovaj oblik saradnje, bila je da je svet i dalje multipolaran, ali da postojeći odnosi moraju da se izbalansiraju jer zastarele metode globalnog upravljanja nisu održive u novim okolnostima.

Želja pomenutih država da doprinesu promenama realizovana je na dva fronta, navodi Lađevac. Dok su lobirale za reformu Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, paralelno su radile na diverzifikaciji međunarodnih finansijskih institucija.

Rezultat tog rada je Nova razvojna banka, osnovana 2015. godine, koja je postala alternativa Svetskoj banci i MMF-u, čiji se "Programi strukturnog prilagođavanja" često kose sa interesima zajmotražioca.

Reči kineskog predsednika Si Đinpinga, domaćina prošlogodišnjeg samita, da se BRIKS ponaša odgovorno, te da svetu daje pozitivnu, stabilizirajuću i konstruktivnu snagu, dobile su potvrdu iskazivanjem interesovanja brojnih zemalja da na ovogodišnjem samitu stupe u članstvo, navodi Lađevac.

Južnoafrička Republika, domaćin samita, saopštila je da je više od 40 zemalja izrazilo interesovanje da se pridruži grupi BRIKS, a među njima su Argentina, Alžir, Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat, Bahrein i Indonezija, dok su Iran i Saudijska Arabija uputili zvaničan zahtev za prijem.

Nema sumnje da bi proširenje članstva grupe BRIKS, uključivanjem većeg broja zemalja "Globalnog Juga", doprinelo jačanju njegovog globalnog uticaja. Po postojećem stanju, zemlje BRIKS-a ukupno imaju više od 3,2 milijarde stanovnika, što predstavlja oko 40 odsto svetskog stanovništva.

Iako među zemljama osnivačima postoje razlike u odnosu na proširenje, očekivano je da će se naći konsenzus u vezi sa tim pitanjem, i da će se ono sprovoditi postupno.

Proširenje bi donelo veliko olakšanje zemljama u razvoju i tržišnim ekonomijama u nastajanju jer se ne bi nalazile u zavisnom položaju u odnosu na države i/ili institucije kod kojih je ekonomska moć pretežno koncentrisana, ocenjuje Lađevac.