Predsednik Čilea pokreće prvu državnu potragu za nestalim žrtvama Pinočeove diktature

Predsednik Čilea Gabrijel Borić, uoči pedesete godišnjice od vojnog puča u toj južnoameričkoj zemlji, pokreće državni plan potrage za više od 1.100 osoba nestalih tokom diktature generala Augusta Pinočea, piše Njujork Tajms.

Po podacima koje prenosi američki list, za 17 godina Pinočeove vladavine (1973-1990) nestalo je 1.469 ljudi, a nađena su i identifikovana tela samo 307.

Borićev plan je prvi pokušaj organizovane državne potrage za nestalima još od pada Pinočeovog režima. Potragom su se do sada bavili uglavnom rođaci nestalih, uglavnom žene koje su protestovale, štrajkovale glađu i pred sud iznosile slučajeve nestanka rodbine.

Do sada se jedino preko suda moglo doći do njihovih posmrtnih ostataka ili do mesta gde su sahranjeni.

"Država ih je otela, pa i država mora biti odgovorna za obeštećenje, dolaženje do pravde i sprovođenje potrage", rekao je u intervjuu za Njujork tajms čileanski ministar za pravosuđe i ljudska prava Luis Kordero - čija su dva rođaka nestala 1973. godine.

Borićev plan će centralizovati i digitalizovati ogroman broj podataka iz sudskih slučajeva i drugih arhiva razbacanih po vladinim agencijama i organizacijama za zaštitu ljudskih prava, a u tu svrhu će se koristiti specijalni softver za unakrsnu pretragu informacija.

Vlada će finansirati i pretragu mesta na kojima se sumnja da su tela nestalih, kao i ekshumacije koje godinama tapkaju u mestu zbog manjka novca.

Decenijama je sudski sistem Čilea bio paralizovan Zakonom o amnestiji, donetim za vreme Pinočea, koji je sprečavao krivično gonjenje odgovornih za kršenja ljudskih prava u periodu od puča 1973. godine do 1978. godine.

Tek je 2000. godine čileansko pravosuđe prestalo da koristi sporni zakon da odbacuje slučajeve, pa su imenovane specijalne sudije da se bave pitanjem nestalih.

Od tada je Vrhovni sud Čilea doneo 640 presuda, a hiljade odgovornih poslao u zatvor.

U Vrhovnom sudu radi 17 sudija specijalno određenih da se bave sa gotovo 1.500 slučajeva nestalih - prema podacima od januara ove godine.

Porodice žrtava decenijama odbijaju da prihvate da su im rođaci mrtvi i da možda nikada neće nađeni ostaci njihovih tela.

Pinoče je 1978. godine, kada su posmrtni ostaci 15 nestalih otkriveni u napuštenoj krečani, naredio vojsci da iskopa leševe stotina otetih i ubijenih koji su tajno sahranjeni širom zemlje i da ih uništi, da nikada ne bi bili nađeni. Leševi su bacani u okean ili u vulkane, razneti eksplozivom ili spaljeni. Ono što je ipak nađeno svodi se na delove kostiju, zube i ostatke odeće.

Pinoče se odrekao vlasti 1990. godine, ali je nastavio da komanduje vojskom Čilea sve do 1998. Te godine je uhapšen u Londonu da bi bio izručen Španiji radi suđenja zbog kršenja ljudskih prava, ali je ipak oslobođen i poslat nazad u Čile - zbog lošeg zdravstvenog stanja.

Poslednje godine života proveo je u relativnoj osami, i umro je 2006. godine.

Njegovim pučem 1973. godine oborena je socijalistička vlada Salvadora Aljendea, a ubijeni su i on i hiljade ljudi.

Pinočeovi centri za mučenje komunističkih disidenata bili su toliko tajni da niko punih 30 godina nije znao za njihovo postojanje, piše Njujork Tajms.