Premijerka Brnabić u Kuršumliji: Zadatak Vlade da promoviše prirodne lepote i turistički potencijal

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas, prilikom posete spomeniku prirode "Đavolja varoš", da je "prilikom svake posete Кuršumliji fascinirana prirodnim lepotama ovog dela Srbije i da je zadatak Vlade da to promoviše na pravi način".

Kako je saopštio njen kabinet, Brnabićeva je rekla da u Kuršumliji "postoje tri prelepe banje - Lukovska, Кraljevska i Prolom Banja, tu je i Đavolja varoš, koja od sada pruža mogućnost posetiocima da je obiđu i noću, što pruža potpuno drugačiji doživljaj".

Ana Brnabić je zahvalila kompaniji "Planinka", za koju je navela da je kao domaći investitor, motor razvoja opštine Кuršumlija.

Ona je istakla da se Vlada Srbije bavi "potpunim iskorišćavanjem turističkih potencijala, ne samo Topličkog, već i Jablaničkog okruga".

"Shvatili smo pre dve godine da, ako investiramo milijardu i osam stotina miliona dinara u rekonstrukciju puta preko Radan planine, moći ćemo na najbolji način da povežemo ta dva okruga. Dobićemo jednu turističku regiju koja je po svojih ponudi jedinstvena u svetu. Već pomenute tri banje povezujemo sa Sijarinskom banjom u Medveđi, povezujemo Đavolju varoš sa lokalitetom Caričin Grad u Lebanu i onda možemo čitavom svetu da ponudim u jednu turističku rutu, prepunu prirodnih lepota, termalnih izvora i istorijskih lokaliteta", rekla je ona.

Kazala je da očekuje neuporedivo veći broj turista u ova dva okruga, kada se svi radovi završe.

"U prvih sedam meseci ove godine broj dolazaka stranih turista u Кrušumiliji već je dupliran u odnosu na isti period prošle godine", naglasila je Brnabić.

Spomenik prirode Đavolja varoš je geomorfološki fenomen na jugu Srbije, smešten na obroncima planine Radan.

Ovaj lokalitet čine 202 zemljane figure nastale erozijom, visine od dva do 15 metara i širine od 0,5 do 3 metara, sa kamenim "kapama" na vrhu, koje su nastalee kao rezultat erozivnog procesa koji traje vekovima, kao i izvori jako kisele vode i mineralizovane vode.

Lokalitet stavljen je pod zaštitu države 1959. godine, a 1995. godine je Uredbom Vlade Srbije proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljen u prvu kategoriju zaštite.

Ukupno je zastićeno 67 hektara površine.