Papa na misi u Mongoliji pozdravio 'plemenit narod Kine' da bi otoplio odnose

Poglavar Rimokatoličke crkve, papa Franja uputio je danas poseban pozdrav "plemenitom kineskom narodu" na kraju mise u Mongoliji, susedu Kine, tokom prve posete pape koja je u velikoj meri pod senkom uticaja Pekinga i njegovog obračuna s verskim manjinama.

Franja je do oltara doveo penzionisane i sadašnje biskupe Hong Konga, kardinala Džona Hon Tonga i izabranog kardinala Stivena Čou, držai su se za ruke i poručio masi u kojoj je bilo mnogo hodočasnika iz Kine da im želi svo dobro.

"Želim da iskoristim njihovo prisustvo da uputim topao pozdrav plemenitom kineskom narodu", rekao je Franja i nastavio: "Svim ljudima (Kine) želim sve najbolje i da uvek idu napred, da uvek napreduju".

"Molim kineske katolike da budu dobri hrišćani i dobri građani", dodao je on uz klicanje publike u "Areni stepe", u glavnom gradu Mongolije, Ulan Batoru.

Bio je to jedini put da je Franja javno pomenuo Kinu tokom svoje četvorodnevne posete, uprkos velikoj senci koju je Peking bacio na to putovanje i na samu Mongoliju.

Kineska vladajuća Komunistička partija vodi dugogodišnji, sveobuhvatni udar na religiju, pooštravajući kontrolu, posebno hrišćanstva i islama kojse smatra "uvoznim" i potencijalnim izazivačima komunističke vlasti. Kampanja protiv Ujgura u severozapadnom regionu Sinđianga bila je posebno žestoka, uz tvrdnje da je više od milion pripadnika te etničke manjine nasilno poslata u centre za prevaspitanje nalik zatvoru, gde su mnogi rekli da su bili mučeni, seksualno zlostavljani i primorani da napuste svoj jezik i religiju.

UN su prošle godine optužile Kinu za ozbiljno kršenje ljudskih prava koje može predstavljati "zločine protiv čovečnosti". Kina je negirala da cilja na Ujgure i druge zbog njihove religije i kulture, osuđujući optužbe kao "laži Zapada" i rekavši da su njene akcije imale za cilj suzbijanje separatizma, terorizma i verskog ekstremizma.

Papa je poslao telegram pozdrava predsedniku Si Đinpingu dok je njegov avion u petak rano ujutro leteo kroz kineski vazdušni prostor, nudeći mu "božanske blagoslove jedinstva i mira". Ministarstvo spoljnih poslova  Kine je to potvrdil i ocenilo da to pokazuje "prijateljstvo i dobru volju".

Ali dok su male grupe kineskih hodočasnika prisustvovale glavnoj Franjinoj misi u Ulan Batoru, verovalo se da nijedan biskup iz Kine nije dobio dozvolu da otputuje i vidi papsku posetu Mongoliji. Njihovo odsustvo je naglasilo slabašnost vatikansko-kineskog sporazuma iz 2018. o nominacijama katoličkih biskupa, koji je Peking prekršio jednostranim imenovanjem.

Ranije danas, napad Kine na verske grupe bio je indirektno očigledan jer je Franja, upadljivo istakao dugu tradiciju verske tolerancije u Mongoliji: predsedavao je međuverskim događajem sa mongolskim šamanima, budističkim monasima, muslimanskim, jevrejskim, šintoističkim vođama i ruskim pravoslavnim sveštenikom.

Sedeći među njima na pozorišnoj sceni, Franja je pažljivo slušao kako verske vođe opisuju svoja verovanja, svoj odnos sa nebom i mir i harmoniju koje njihove vere donose svetu. Nekoliko je reklo da je tradicionalni mongolski "ger", ili "jurta" - okrugla šatorska kuća, snažan simbol harmonije sa božanskim - toplo mesto porodičnog jedinstva, otvoreno ka nebu, gde su stranci dobrodošli.

"Činjenica da se sastajemo na jednom mestu već šalje poruku: pokazuje da verske tradicije, uprkos svojoj posebnosti i raznolikosti, imaju impresivan potencijal za dobrobit društva u celini", rekao je Franja.

"Ako bi lideri nacija izabrali put susreta i dijaloga sa drugima, to bi bio odlučujući doprinos okončanju sukoba koji i dalje pogađaju mnoge narode sveta", rekao je on.

Franja je u Mongoliji da bi služio jednoj od najmanjih i najnovijih katoličkih zajednica na svetu i istakao tradiciju tolerancije Mongolije u regionu gde su odnosi Svete stolice sa susednom Kinom i Rusijom često zategnuti. Borba Pekinga protiv verskih manjina bila je stalna pozadina ovog putovanja, iako se Vatikan nada da će umesto toga usmeriti pažnju na Mongoliju i njenih 1.450 katolika.

Izabrani kardinal iz Hong Konga Čau koji je ranije ove godine bio u istorijskoj poseti Pekingu, pratilo je 40 hodočasnika u Mongoliju. On je odbio da razgovara o odsustvu svojih kolega iz Kine, fokusirajući se umesto toga na važnost Franjine posete Mongoliji za Katoličku crkvu u Aziji.

"Mislim da Crkva u Aziji raste. Ne tako brzo kao u Africi, ali i Crkva u Aziji sada ima veoma važnu ulogu", rekao je on novinarima.

Kineski predsednik Si je zahtevao da se katolicizam i sve druge religije striktno pridržavaju partijskih direktiva i da se podvrgnu "kinezaciji". U ogromnom regionu Sinđang, to je dovelo do rušenja džamija, ali je u većini slučajeva to značilo uklanjanje kupola, minareta i krstova sa crkava.

"Zaista se nadamo da će naša vlada i lideri postepeno prihvatiti papu i pozvati da poseti Kinu", rekao je Jan Žiđong, kineski katolički biznismen.

Većina Mongola sledi dominantnu Gelugpa školu tibetanskog budizma i poštuju njenog vođu, Dalaj Lamu. Mnogi Mongoli su zato zabrinuti zbog suprotstavljanja Komunističke partije tom prognanom tibetanskom vođi i zbog njene stroge kontrole nad monaškim životom i delovanja koje izgleda kao postepeno eliminisanje tibetanske kulture.

Ipak, s obzirom na potrebu da se održe stabilni odnosi sa Pekingom jer Kina je glavni izvozni partner Mongolije, čelnici te zemlje se nisu oglasili  tome, baš kao što su uglavnom ćutali o represivnoj jezičkoj i kulturnoj politici prema svojoj etničkoj braći u unutrašnjosti Kine.

Franja je izbegavao da se suprotstavi Pekingu, što je najvažnije izbegavanjem bilo kakve kritike Pekinga ili susretom sa Dalaj Lamom.

Iako Dalaj Lama nije bio u Ulan Batoru u nedelju, pomenuo ga je šef glavnog tibetanskog budističkog manastira u Mongoliji, Kamba Nomun Kan Gabju Hoijamts Demberel.

Taj opat je primetio da je "Njegova Svetost", što je titula Dalaj Lama, nedavno priznao "10. reinkarnaciju" glavnog lame mongolskih budista, a "to je izuzetno bogatstvo za nas", rekao je iguman.

To priznanje je problem jer Kina zahteva da sve "reinkarnirane lame" budu rođen" u Kini i da to Peking zvanično potvrdi, a novopriznati mongolski lama ne ispunjava nijedan kriterijum.