Kao protivtežu jačanju zabrinitosti oko sve agresivnije politike Pekinga regionu, posebno u Južnom kineskom moru, Li je podsetio na dugu istoriju prijateljstva sa Jugoistočnom Azijom, uključujući zajedničke napore za suočavanje sa pandemijom koronavirusa i način na koji su obe strane rešile nesuglasice kroz dijalog.
Međutim pojedine države u Južnom kineskom moru, koje pripadaju bloku od 10 država Asocijacije nacija jugoistočne Azije (ASEAN), protestovale su protiv agresivnih poteza Kine da ojača svoje teritorijalne pretenzije u tom strateškom morskom prolazu.
Filipinski predsednik Ferdinand Markos izrazio je zabrinutost zbog nedavne borbenosti u spornim vodama. Početkom avgusta, brod kineske obalske straže koristio je vodeni top kako bi blokirao čamac filipinske mornarice koji je dopremao zalihe filipinskih snaga u spornoj oblasti.
Filipini, kako je rekao Markos na samitu, "nastavljaju da podržavaju primat Konvencije UN o pravu mora iz 1982. godine kao okvira u kojem se sprovode sve aktivnosti u morima i okeanima".
Sud u Hagu je 2016.godine presudio da teritorijalne pretenzije Kine u Južnom kineskom moru nemaju pravnu osnovu.
Kina nije učestvovala u arbitraži koju su 2013. tražili Filipini, odbacila je presudu iz 2016. godine i nastavlja da je ignoriše.
Kina, Tajvan i neke države članice ASEAN kao što su Brunej, Malezija, Filipini i Vijetnam, decenijama se nalaze u teritorijalnom sukobu u Južnom kineskom moru, gde prolazi najveći deo globalne trgovine.
Teritorijalni sporovi su takođe postali prva linija u rivalstvu između SAD i Kine.
Vašington ne polaže nikakva prava u regionu, ali je rasporedio svoje ratne brodove da obezbeđuju slobodu navigacije i nadletanja. Kina je upozorila SAD da se ne mešaju u, kako kažu, čisto azijski spor.
