Predstavljeno 28 inovacija za dekarbonizaciju privrede i smanjenje energetskog siromaštva
Inovativna rešenja za dekarbonizaciju, pravednu zelenu tranziciju privrede i podršku energetski ugroženim domaćinstvima danas je predstavilo 28 kompanija iz Srbije.
Predstavljanje je organizovano u okviru projekta "Inovativna i pravedna zelena tranzicija za obezbeđivanje sistemske energetske sigurnosti i smanjenje energetskog siromaštva", koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Ministarstvom rudarstva i energetike, uz finansijsku podršku Vlade Japana.
Ponuđena rešenja imaju za cilj da doprinesu poboljšanju energetske efikasnosti, većoj upotrebi obnovljivih izvora energije i efikasnijem korišćenju prirodnih resursa, kao i da omoguće otvaranje "zelenih" radnih mesta i smanjenje energetskog siromaštva.
Timovi koji su ih osmislili će raditi sa mentorima kako bi svoje ideje razvili za primenu u praksi, a najuspešniji će za to dobiti i sufinansiranje.
Ambasador Japana u Srbiji Akira Imamura kazao je da je Vlada Japana u martu ove godine dala 23 miliona dolara UNDP za ublažavenje klimatskih promena, odnosno ukupno 65 miliona dolar tokom dve godine, od čega je dva miliona dolara raspoređeno Srbiji.
"Cilj podrške je da se pruži podrška naporima zemalja u razvoju, uključujući i Srbviju, za zelenu transformaciju, odnosno tranziciju prema dekarbonizaciji", kazao je Imamura.
Dodao je da je cilj projekta "Inovativna i pravedna zelena tranzicija za obezbeđivanje sistemske energetske sigurnosti i smanjenje energetskog siromaštva" pored ostalog smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao i pomoć u prevazileženju postojeće energetske krize koja je usmerene pre svega na ugroženu populaciju, a u svemu ključno mesto zauzima angažovana privreda.
"Bez poslovne zajednice u Srbiji neće biti moguća tranzicija i zelena transformacija", rekao je Imamura.
Naveo je da prokjekti prijavljeni za program pokazuju ogromnu raznolikost izvora energije koji bi mogli da se koriste, poput solarne, one iz biomase, otpada iz domaćinstva, termo, pa čak i ljudske energije.
Stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji Jakup Beriš ukazao je kako je, uz primenu inovacija, neophodno pružiti adekvatnu podršku najugroženijim pojedincima i grupama, da bi se osiguralo da zelena tranzicija bude i pravedna.
"Zajedno sa kompanijama ćemo raditi na tome da omoguće porodicama iz energetski ugroženih domaćinstava da zamene individualna ložišta na bazi fosilnih goriva i pređu na čistije i obnovljive izvore energije", rekao je on.
Ukazao je da su izabrani timovi sa najboljim idejama za korišćenje obnovljivih izvora energije, smanjenje energetske zavisnosti ekonomije i proizvodnju čiste energije, posebno za ugrožene potrošače.
Prema njegovim rečima, odabrani timovi će naredna tri meseca raditi sa stručnjacima, kako bi razradili svoja rešenja i dobili finansijsku podršku.
Beriš je dodao i da će se istovremeno dodatno mapirati energetski ugrožena domaćinstava u zemlji, kako bi se pomoglo Vladi Srbije da na osnovu tih podataka donese nove mere i unapredi postojeće zakonodavstvo da bi se smanjilo energetsko siromaštvo.
Državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Sandra Dokić kazala je da ovim projektom vlade Japana i Srbije potvrđuju posvećenost da se dostigne cilje smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte za 33,3 odsto do 2030. godine.
"Za dostizanje tog cilja je neophodno učešće privrede koja mora da pokaže spremnost da se okrene ka zelenoj transformaciji, da vidi koje su mogućnosti korišćenja obnovljivih izvora energije, a sa ciljem da postane konkurentna na globalnom nivou", rekla je Dokić.
Istakla je i da će od projeketa koji su prijavljeni novčanu podršku dobiti oni koji imaju najveću perspektivu i mogućnost implementacije sa najboljim efektoma.
Kako je rečeno na skupu, ukupna vrednost projektnih ideja koje su prijavljene je 55,8 miliona dolara, izuzimajući projekat upravljanje otpadom na deponiji Vinča, a ukupna vrednost traženih sredstava je 1,75 miliona dolara, dok će za sufinansiranje minimum pet najspremnijih projekata biti raspoloživo 450.000 dolara.
Među inovativnim rešenjima koja su predstavljena je i projekat "Solarna berba", zajednička ideja Energetske zadruga "Elektropionir" iz Beograda i organske farme "Organela" iz Valjevske Kamenice.
Kako je objasnio predstavnik ovog projekta Pavle Đorđević, cilj je izgradnja zadružne solarne elektrane snage 50 kW uz finansijsko učešće građana, uz razvoj modela deonica i obveznica koji će se ponuditi građanima kao investitorima.
Ovaj projekat podrazumeva i integrisanje solarne elektranenu proces proizvodnje organske hrane.
"Želeleli smo da spojimo energetski sektor sa poljoprivredom, tako da bi solarni paneli bili postavljeni na određenoj visini čime bi omogućili da se zemljište na kome se nalaze iskoristi za uzgoj poljoprivrednih kultura koje vole zasenu", kazao je on.
Kompanija "Tojo tajer" (Toyo Tire) Srbija ima projekat za recikliranje gume od kojih bi se pravio ulični mobilijar.
Predstavnica "Tojo tajera" Ivana Ilić kazala je da kompanija želi da podstakne rešavanje problema otpada od guma, njihovom ponovnom upotrebom.
"Naš projekta podrazumeva recikliranje granula od vulkanizovanih guma, koje će se potom koristiti za pravljenje urbanog mobilijara", rekla je ona navodeći da to mogu biti žardinjere, kante, klupe, stubovi ulične rasvete.
Kompanija "Join" iz Novog Pazara, koja se bavi proizvodnjom teksasa, planira izgradnju solarne elektrane, kao i montažu filtera za prečišćavanje dima iz dimnjaka kotlarnice, što će sprečiti da se zagađujuće čestice oslobađaju u atmosferu.
Predstavnik kompanije Fuad Ugljanin kazao je da bi realizacija projekta na duže obezbedila ekološki prihvatljiv izvor energije, a time bi godišnje emitovali 120 tona CO2 manje, dok istovremeno žele da podstaknu i druge firme u lokalnoj zajednici krenu u slične projekte.
Rešenje kompanije "Beo čista energija" omogućava objedinjavanje zatvaranja i sanacije deponije u Vinči u Beogradu, kroz izgradnju postrojenja za energetsko iskorišćenje otpada i deponijskog gasa.
Direktor kompanije Mitsuaki Harada kazao je da će postrojenje za preradu otpada uskoro početi sa radom i iz njega će proizvositi energija.
"Time će se rešiti veliki problem Beograda u vezi sa zagađenjem", rekao je on i dodao da je u planu sanacija i remedijacija stare deponije koja je ugrožavala životnu sredinu, a zbog opasnosti od klizišta pretila da ugrozi Dunav.
Među predstavljenima je i porodična firma koja se bavi proizvodnjom uređaja za grejanje, hlađenje i ventilaciju "KGH Inženjering iz Zaječara", a planira ugradnju solarnih panela i njihovo povezivanje sa cvetnim plastenikom koji vode članice domaćinstva, kao i toplotne pumpe "vazduh - voda" za potrebe grejanja i hlađenja poslovnih prostorija.
Ceo video materijal dostupan OVDE.