Rumunija je domaćin samita radi jačanja veza s 12 zemalja EU i partnerima

Dvodnevni samit u Rumuniji počeo je danas sa 12 država članica Evropske unije koje su između Baltičkog, Crnog i Jadranskog mora, a ta grupacija uglavnom nekadašnjih socijalističkih zemalja žeči da ojača međusbne veze usred ruskog rata u Ukrajini.

"Inicijativa tri mora" u glavnom gradu Bukureštu, ugošćuje visoke zvaničnike iz zemalja EU, kao i predstavnike partnerskih zemalja i ima za cilj unapređenje međusobne povezanosti u transportu, energiji i digitalnoj tehnologiji.

Pre skupa, kancelarija rumunskog predsednika Klausa Johanisa saopštila je da će tokom samita istaći važnost te inicijative godinu i po od početka "brutalne i nelegalne agresije" Rusije na Ukrajinu zbog "njenog značaja u jačanju regionalne i evropske otpornosti".

Obraćajući se danas skupu putem video-veze, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao da su nedavni napadi Rusije na ukrajinske luke na Dunavu "na granici naša tri mora".

Rumunski ministar odbrane Angel Tilvar je danas rekao da su očigledno delovi drona nađeni na teritoriji njegove zemlje, članice NATO-a.

"Šta bi se desilo da je Rusija uspela kao ranije u istoriji da se učvrsti u Ukrajini?", pitao je on. "24. februar (2022. kada je počea agresija Rusije) je promenio sve, Evropa, svi mi, uspeli smo da dokažemo da smo sposobni za istorijske akcije solidarnosti", i dodao da je ovaj samit o jedinstvu.

Pokrenuta 2016. godine, "Inicijativa tri mora" obuhvata Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku, Poljsku, Slovačku, Sloveniju, Austriju, Estoniju, Hrvatsku, Češku Republiku, Letoniju i Litvaniju. Austrija je jedina članica koja ranije nije bila socijalistička zemlja.

Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminita Odobesku objavila je u sredu na Tviteru da je imala "odlične razgovore" sa pomoćnikom američkog državnog sekretara za energetske resurse Džefrijem Pjatom o zajedničkim projektima za jačanje regionalne energetske bezbednosti.

Odobesku je rekla da ta inicijativa pruža "savršenu priliku za jačanje regionalne otpornosti" i može da ojača odnose Moldavije i Ukrajine sa EU, u koji su te dve zemlje u junu prošle godine postale kandidati za prijem u članstvo.

Johanisov kabinet je saopštio da će tokom samita biti potpisan zajednički sporazum kojim će Grčka postati 13. država učesnica grupacije, a da će i Ukrajina i Moldavija dobiti status pridruženih država-učesnica.

Na marginama skupa, moldavska predsednica Maia Sandu sastala se u sredu sa rumunskim premijerom Marselom Čolakuom. Sandu je potom rekla da je Moldavija koja se graniči sa Ukrajinom i teško je pogođena ratom u susedstvu, "spremna da doprinese povezivanju i jedinstvu Evrope".

Za večeras je najavljena konferencij Johanisa i Čolakua za novinare sa predsednicima Poljske i Litvanije i s premijerom Hrvatske. Sutra, u četvrtak će biti godišnji poslovni forum.

Inicijativa na svojoj veb stranici navodi da je "nastala iz zajedničkog interesa za razvoj saobraćajnih, energetskih i digitalnih infrastrukturnih veza na osi EU sever-jug".

Zasedanju inicijative prisustvuje i izaslanik vlade SAD za klimu Džon Keri.