Izvršni odbor centralne banke na današnjoj sednici usvojio je, kako je navedeno, Odluku o izmenama Odluke o obaveznoj rezervi banaka kod NBS, pa se povećavaju stope obavezne rezerve na deviznu osnovicu za po tri procentna poena, na 23 odsto i 16 odsto za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine, respektivno.
Povećavaju se i procenti dinarskog izdvajanja devizne obavezne rezerve za po osam procentnih poena, na 46 odsto i 38 odsto, za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine, respektivno.
Stope obavezne rezerve na dinarsku osnovicu biće veće za po dva procentna poena i iznosiće sedam odsto i dva odsto, za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine, respektivno.
"Obavezna rezerva je uobičajeni instrument monetarne politike koji stoji na raspolaganju centralnoj banci radi regulisanja likvidnosti, a time i uticaja na monetarne uslove bankarskog sektora", navela je NBS.
Dodaje se da povećanja tih stopa imaju za cilj da se u ambijentu, izuzetno visokog viška dinarske likvidnosti u bankarskom sektoru, podrži dosadašnje pooštravanje monetarnih uslova, putem podizanja osnovnih kamatnih stopa NBS, što doprinosi vraćanju inflacije u granice cilja.
Ukupan procenjeni efekat ove mere na nivou bankarskog sistema je, po oceni NBS, povlačenje dinarske likvidnosti u iznosu od oko 115 milijardi dinara, dok bi efekat na deviznu likvidnost bio gotovo neutralan zbog povlačenja oko 25 miliona evra.
Na ovaj način, kako je navedeno, visoki viškovi dinarske likvidnosti u bankarskom sektoru bili bi smanjeni za oko 20 odsto, što znači da će banke i dalje raspolagati značajnim iznosom slobodnih sredstava za obavljanje kreditne aktivnosti.
"Bankarski sistem u Srbiji dugi niz godina posluje u uslovima strukturnog viška dinarske likvidnosti, pri čemu se taj višak od maja prošle godine, a naročito u tekućoj godini, postepeno povećavao, prevashodno kao rezultat neto kupovine deviza NBS na domaćem deviznom tržištu u cilju sprečavanja prekomernog jačanja dinara u odnosu na evro, u uslovima izraženih aprecijacijskih pritisaka na domaću valutu", navela je NBS.
Dodaje se da smanjenje viška dinarske likvidnosti u bankarskom sektoru putem povećanja obavezne rezerve, treba da podstakne i rast prometa na međubankarskom novčanom tržištu i time doprinese povećanju reprezentativnosti repernih kamatnih stopa na tom tržištu (BEONIA i BELIBOR).
Izmenom Odluke o obaveznoj rezervi banaka kod NBS, ukinuto je ograničenje, koje se odnosilo na višak izdvojene devizne obavezne rezerve (iznad obračunate), uvedeno u ambijentu negativnih kamatnih stopa u evro zoni.
Imajući u vidu da, kako je navela centralna banka, kamatne stope Evropske centralne banke nisu više negativne i da su u proteklom periodu tome prilagođene i kamatne stope na finansijske instrumente u evrima, Izvršni odbor NBS ocenio je da su se stekli uslovi za ukidanje tog ograničenja.
