Vrhovni upravni sud u Francuskoj podržao zabranu muslimanskih ogrtača u državnim školama
Vrhovni upravni sud Francuske je potvrdio Vladinu zabranu da devojčice u državnim školama nose "abaju" - dugački ogrtač koji obično nose neke muslimanke, odbacujući pritužbe da je to diskriminatorno i da može da podstakne mržnju.
Prvog dana školske godine oko 300 francuskih učenica ipak je obuklo dugački ogrtač, zbog čega su francuske škole poslale desetine devojaka kući, izvestio je francuski radio RFI (Radio France Internationale).
Ministar obrazovanja Gabrijel Atal (Gabriel Attal) je rekao da je od 12 miliona učenika koji su se 4. septembra vratili u školu, gotovo 300 učenica "prkosilo zabrani nošenja abaja", te da je većina pristala da se presvuče, ali je 67 učenica to odbilo i poslate su kući, prenosi britanski list "Gardijan".
Pre skoro 20 godina je u državnim školama učenicama zabranjeno pokrivanje glave marom. Pitanje šta muslimanski učenici smeju da nose i dalje izaziva raspravu o sekularnim zakonima i tretmanu muslimanskih manjina.
Vrhovni upravni sud Francuske je 7. septembra podržao Vladinu zabranu djevojčicama u državnim školama da nose "abaje", odbacivši optužbe da je to diskriminatorno i da bi moglo podsticati mržnju.
Vlada je neposredno pre početka školske godine objavila da "abaja", dugačka, lepršava haljina koju nose neke muslimanke, više neće biti dopuštena jer krši načelo sekularnosti.
Udruženje koja zastupa muslimane, Akcija za prava muslimana (ADM), podnelo je hitan zahtev Državnom veću, najvišem francuskom upravnom sudu za tužbe protiv državnih vlasti, tražeći ukidanje te zabrane koja je, kako tvrde, diskriminirajuća i mogla bi podstaći mržnju prema muslimanima, kao i "rasno profiliranje".
Udruženje je tvrdilo da je zabrana u suprotnosti s pravima dece jer "uglavnom cilja na decu za koju se pretpostavlja da su muslimani, stvarajući rizik od etničkog profiliranja u školi".
Naglašeno je da "abaju" treba smatrati tradicionalnom, a ne verskom odećom, te da Vlada pokušava da zabranu iskoristi za političku korist.
Državno veće je ipak odbacilo argumente kritičara zaključivši da nošenje abaje "sledi logiku verske afirmacije". Navedeno je da se odluka temelji na zakonu koji u školama ne dopušta nikome nošenje vidljivih znakova bilo kakve verske pripadnosti.
Ministarstvo proosvete je saopštilo da po nošenju "abaje" učenici mogu "odmah biti prepoznati kao pripadnici muslimanske veroispovesti" što je u suprotnosti sa sekularnom kulturom u francuskim školama.
Vlada tvrdi da je odluka o zabrani nošenja "abaje" koju je potvrdio Sud, samo ažuriranje postojećih pravila koje je bilo potrebno kako bi se zaustavio sve veći broj sporova u sekularnom školskom sistemu, prenosi "Njujork tajms" (The New York Times).
Od ove školske godine, pored zabrane nošenja "abaje", na snazi je i zabrana izrečena za slične ali manje uobičajene haljine pune dužine koje nose muslimanski dečaci. Međutim, navodi "Njujork tajms", iako se velika većina učenika pridržava te zabrane, neki sumnjaju u namere Vlade.
U Stainsu, severnom predgrađu Pariza, profesori srednje škole organizovali su protest prošle sedmice kritikujući Vladu da podstiče rasprave o "abaji" umesto da adekvatno finansira i obnovi zgrade škola.
