Vrhovni sud Izraela danas razmatra legalnost sporne reforme pravosuđa ultradesne vlade premijera Benjamina Netanjahua koja je izazvala proteste stotina hiljada Izraelaca i dovela zemlju na ivicu ustavne krize.
Svih 15 sudija Vrhovnog suda, prvi put zajedno u istoriji Izraela, razmatra žalbe na zakon koji je izraelski parlament (Kneset) usvojio u julu. Uobičajeni panel čine tri sudije.
"Ovo je istorijski dan", rekla je Suzi Navot, potpredsednik Demokratskog instituta Izrael, koji kritikuje reformu.
Netanjahuova koalicija ultranacionalista i ultrareligioznih poslanika pokrenula je reformu početkom ove godine ubrzo po dolasku na vlast.
Pristalice reforme kažu da neizabrano pravosuđe, predvođeno Vrhovnim sudom, ima previše ovlašćenja.
Kritičari plana reforme upozoravaju da će slabljenje Vrhovnog suda ukloniti ključnu zaštitu i koncentrisati moć u rukama Netanjahua i njegovih ultradesnih saveznika.
Najviše izraelske sudije danas su se našle u poziciji bez presedana da odluče da li da prihvate ograničenja sopstvenih ovlašćenja, a u fokusu je zakon kojim se ukida mogućnost suda da obara odluke vlade ako ih smatra nerazumnim.
Sudije su koristile ranije to ovlašćenje da spreče sprovođenje odluka vlade koje su smatrale neispravnim i korumpiranim.
Reformu pravosuđa protivnici označavaju velikom pretnjom izraelskoj demokratiji i ona izazvala je gnev mnogih Izraelaca i masovne proteste koji traju već 36 nedelja.
Demonstranti su uglavnom sekularni Izraelci iz srednje klase, a pridružile su im se i hiljade vojnih rezervista koji su objavili da se neće javljati na dužnost zbog plana reforme.
Netanjahuove pristalice su uglavnom siromašniji i religiozniji Izraelci, stanovnici jevrejskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali i ruralnih područja.
Mnogi od njih su poreklom iz bliskoistočnih zemalja i ispoljavaju neprijateljstvo prema onome što zovu elitnom klasom evropskih aškenaskih Jevreja.
Kasno sinoć desetine hiljada Izraelaca su se okupile da protestuju kraj Vrhovnog suda mašući izraelskim zastavama i skandirajući protiv vlade.
Zakon o kojem se raspravlja usvojen je kao amandman na "Osnovni zakon" koji služi kao neka vrsta ustava.
Ustav ne postoji u izraelu i sud nikada nije oborio "Osnovni zakon", ali tvrdi da ima na to pravo, a vlada kaže da nema.
Ministar pravde Izraela Jariv Levin je pred današnje zasedanje rekao da sudu "nedostaju sva ovlašćenja za razmatranje zakona i da je to fatalni udarac za demokratiju i status Kneseta", insistirajući da izabrani poslanici moraju imati poslednju reč.
Podnosioci žalbi, organizacije civilnog društva koje se bore za ljudska prava i dobro upravljanje, traže da sud obori zakon. Presuda se ne očekuje danas, ali bi se mogla nagovestiti.
Kako navodi AP u fokusu tog slučaja je širi spor u Izraelu između fundamentalno različitih interpretacija demokratije.
Natanjahu i njegova koalicija tvrde da izabrani predstavnici imaju mandat da vladaju, a da ih ne sputava sud, kako kažu,uporište sekularne elite koja naginje ka levici.
Protivnici tvrde da je sud jedina kontrola vladavine većine u zemlji koja ima tako slab sistem kontrole i ravnoteže vlasti, samo jedan dom parlamenta, ceremonijalnog predsednika i nema ustav.
Oni smatraju da ako nema ovlašćenja da se razmatraju i obaraju neke odluke Netanjahuova vlada može da postavlja svoje prijatelje na funkcije, umanji prava žena i manjina i anektira okupiranu Zapadnu obalu na osnovu zakona koje bi sud sa sadašnjim ovlašćenjima po svoj prilici oborio.
Netanjahu se vratio na vlast krajem proške godine iako mu se sudi za korupciju.
Njegov politički opstanak zavisi od čvrstorukaških, religiozno konzervativnih koalicionih partnera koji su zapretili daće se pobuniti ako zaustavi sprovođenje reforme.
Premijer nije jasno rekao da li će poštovati odluku suda da obori novi zakon.
Neki članovi koalicije,uključujuči ministra Levina, su anagovestili da će je ignorisati.
Pravni eksperti su upozorili da bi to moglo izazvati sutavnu krizu u kojoj su građani i bezbednosne snage zemlje prepušteni da odlučuju čije naredbe da slede, parlamenta ili suda.
