Šteta od rekordnih poplava u grčkoj žitnici procenjuje se na milijarde evra

Jabuke su bile skoro zrele za berbu kada su najgore oluje u poslednjih više od jednog veka pre nedelju dana pogodile Tesaliju, grčku žitnicu i centar druge poljoprivredne proizvodnje.

Sada voćari na šumovitim padinama planine Pilion, koja gleda na ravnicu Tesalije, kažu da je šteta u milionima evra. Imaće sreće ako spasu trećinu i roda i voćki, ali samo ako se brzo pokrpe oštećeni putevi do voćnjaka.

Poljoprivrednike u ravnici Tesalije je pogodilo još veće razaranje tokom nezapamćene prošlonedeljne katastrofalne poplave u kojoj je poginulo 16 ljudi, svega nekoliko dana pošto su šumski požari ubili 20 ljudi u severoistočnoj Grčkoj.

Oluja je poplavila čak 720 kvadratnih kilometara uglavnom vrhunskog poljoprivrednog zemljišta, potpuno uništivši useve. I dalje su preplavljene stotine zgrada, kičme železnice i drumskog saobraćaja Grčke, seoskih puteva i mostova više nema, udavile su se desetine hiljada grla stoke.

Tesalija - glavni poljoprivredni centar hiljadama godina, daje oko pet odsto BDP Grčke i mnogo veći udeo poljoprivrednih proizvoda, iako su to sada mahom pamuk i duvan.

Neka područja su i dalje u opasnosti, a stanovnici upozoreni da se pripreme za evakuaciju ako bude potrebno.

Grčka, koja se vratila u koliko-toliko fiskalno stanje posle osmogodišnje finansijske krize koja je potresla i globalna tržišta, sada procenjuje zapanjujuće troškove poplava.

Ministar finansija Kostis Hacidakis rekao je da je precizna suma neuhvatljiva.

"Ali... govorimo o milijardama (evra)", rekao je on privatnoj televiziji Antena, dodavši da vlada desnog centra sastavlja nacrt dopunskog državnog budžeta od oko 600 miliona evra za ovogodišnju neposrednu potrebe za finansiranjem.

Očekuje se da će premijer Kirijakos Micotakis večeras u Solunu izneti detalje tokom svog glavnog godišnjeg govora o ekonomskoj politici.

Prirodna katastrofa je stigla usred krize troškova života koju je pokrenuo ruski rat u Ukrajini koji je, posle pandemije kovida-19, naduvao državnu socijalnu potrošnju kroz niz subvencija.

Hacidakis je upozorio da bi te mere sada mogle biti smanjene. Vlada je nepokolebljiva da mora da ispuni svoje ciljeve štednje kako bi dokazala da je Grčka zauvek odbacila bivšu rasipnost i da željno čeka nagoveštene kredite da bi podstakla strane investicije i smanjila troškove zaduživanja.

"Ako pošaljemo poruku da mi u Grčkoj ponovo postajemo opušteni i držimo se pogrešne prakse iz prošlosti, vratićemo se u pređašnje stanje", rekao je Hacidakis. "Posle toliko žrtava tokom toliko godina i napretka poslednjih godina, (to) bila bi ogromna sramota", ukazao je on.

Zvaničnici su uvereni da će cilj uštede biti ispunjen, a Evropska unija koja je takođe obećala sredstva za pomoć  posle poplava, rekla je da ta hitna potrošnja neće biti podložna njenim ograničenjima budžeta Grčke koja datiraju iz finansijske krize 2010-2018.

Vlada kaže da će pomoć EU doprineti hitnim popravkama infrastrukture u Tesaliji, počevši od uništenog dela glavne železničke pruge od juga do severa zemlje.

Nikos Tahiaos, zamenik ministra za infrastrukturu, rekao je da je šteta "ogromna", posebno na železnici, gde je 50 kilometara jedine linije koja prevozi robu i putnike između južne i severne Grčke u velikoj meri uništen.

Rekao je da bi moglo potrajati i do dva meseca da samo jedan kolosek počne da delimično funkcioniše.

"Ali potpuna obnova železničke mreže će trajati dugo... i s mnogo novca", rekao je Tahiaos za državnu televiziju ERT.

Poplavljeni deo glavnog autoputa sever-jug, od Peloponeza, prek Atine do granice sa Severnom Makedonijom, delimično je ponovo otvoren u petak uveče, dok su u toku napori da vodu za piće ponovo dobije Volos, grad od oko 85.000 stanovnika u senci Piliona.

Vlada je takođe obećala brzu odštetu hiljadama ljudi čije su kuće poplavljene i koji su izgubili stoku i poljoprivrednu mehanizaciju. Do sada je registrovan gubitak blizu 90.000 ovaca, koza, svinja i krava i više od 120.000 živine.

U selu Zagora na Pilionu, lider sindikata poljoprivrednika Todoris Georgadakis pozvao je vlasti da poprave neprohodne puteve koji vode do voćnjaka u kojima jabuke čekaju berbu.

"Troškovi oluje mogli bi da premaše 10 miliona evra samo za uzgajivače jabuka", rekao je on za Asošijeted pres.
"Očekujemo da će ova berba dostići 6.500 tona, a u normalnoj godini je što je manje sa 22.000 tona. A i to samo ako se putevi uskoro poprave", kazao je on.

Šteta na usevima takođe bi mogla da podstakne već naduvane cene hrane širom Grčke, sa dvocifrenim povećanjem u nekim oblastima. Izražena je i bojazan da će poplavljena polja biti neupotrebljiva godinama, iako je Ministarstvo poljoprivrede nastojalo da umanji tu zabrinutost.

U saopštenju Ministarstva u petak se upozorava da će se vlasti obračunati sa profiterstvom, dodajući da Tesalija dnosi samo 7,5 odsto ukupne količine svežeg voća i povrća, "a veoma malo toga je pogođeno".

Na južnom Pilionu, predsednik Opštine Majkl Micikos zabrinut je zbog uticaja na važnu turističku industriju, posebno u teško štećenim primorskim selima čiji su gosti morali da budu evakuisani morem jer im put uništila bujica.

Micikos je rekao da je šteta "neprocenjiva".

"Jer turisti su pobegli iz iznajmljenih soba i hotela (usred poplava), a svi drugi su otkazali", rekao je on o kraju gde turistička sezona u priobalnim oblastima traje sve do početka novembra.