Rusija odbacuje tvrdnje Kijeva i traži da Međunarodni sud pravde odbaci slučaj

Rusija je danas kao "zloupotrebu procesa" pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu odbacila tvrdnje Ukrajine da je Moskva zloupotrebila Konvenciju o genocidu da opravda svoju prošlogodišnju invaziju na Ukrajinu, a njeni zastupnici tražili su da sudije najvišeg suda UN odbace taj slučaj.

Pravni zastupnici Rusije izneli su primedbe Moskve na taj slučaj, a vođa ruskog pravnog tima Genadij Kuzmin rekao je 16-članom sudskom veću da je predmet kojim Ukrajine pokušava da zaustavi invaziju "beznadežno pogrešan i u suprotnosti sa dugogodišnjom jurisprudencijom tog suda".

U uvodnom izlaganju Kuzmin je ponovio ruske tvrdnje o "neonacistima" u Kijevu i povukao paralelu između ruskog napada na Ukrajinu i vazdušnih napada NATO-a na Srbiju 1999. godine sa ciljem da se zaustavi vojna kampanja Beograda na Kosovu.

U predmetu Kijeva podnetom ubrzo pošto je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, navodi se da je napad zasnovan na lažnim tvrdnjama o aktima genocida u oblastima Lugansk i Donjeck u istočnoj Ukrajini i optužuje se Moskva da je planirala genocidna dela u Ukrajini.

Ukrajina tvrdi da je "Rusija okrenula Konvenciju o genocidu naglavačke - lažnom tvrdnjom o genocidu kao osnovu za svoje postupke koji predstavljaju teška kršenja ljudskih prava miliona ljudi širom Ukrajine".

Zastupnici Rusije insistiraju na tome da sud nije nadležan i da se Konvencija o genocidu ne može koristiti za regulisanje upotrebe sile od strane država.

Ukrajinski pravni tim će odgovoriti sutra i pozvati sudije da nastave sa saslušanjem o suštini njihovih tvrdnji.

Ukrajina je iznela slučaj pred sud u Hagu na osnovu Konvencije o genocidu iz 1948. godine, koju su ratifikovali i Moskva i Kijev. U privremenoj presudi iz marta 2022. godine, sud je naredio Rusiji da obustavi neprijateljstva u Ukrajini, što je obavezujuća pravna odluka koju Moskva ne poštuje.

Drugi advokat Rusije, Sienho Ji rekao je sudijama da Rusija nije iskoristila konvenciju o genocidu da opravda svoje vojne akcije u Ukrajini, dodajući da su te akcije "zasnovane na pravu na samoopredeljenje i njenom inherentnom pravu na samoodbranu".

U demonstraciji međunarodne podrške Kijevu bez presedana, 32 saveznika Ukrajine, uključujući Kanadu, Australiju i sve zemlje članice Evropske unije osim Mađarske, takođe će dati izjave u sredu u prilog pravnim argumentima Kijeva. SAD su tražile da iznesu pravne argumente u ime Ukrajine, ali sudije suda UN su odbile zahtev SAD iz tehničkih razloga.

Sudskom veću međunarodnih sudija verovatno će biti potrebne nedelje ili meseci da donese odluku o tome da li se slučaj može nastaviti. Ako se to desi, za konačnu presudu će verovatno biti potrebno više godina.