Nepopularni britanski premijer zbog izbora odlaže borbu s klimatskim promenama

Vlada Velike Britanija će odložiti čitavu seriju ciljeva u borbi sa klimatskim promenama, uključujući godinu kada stupa na snagu zabrana prodaje automobila na fosilna goriva.

To je danas premijer te zemlje Riši Sunak rekao na zbrzano organizovanoj konferenciji za novinare i izazvao gnev poslovnih krugova i političkih saveznika, javlja Bi-Bi-Si (BBC).

Sunak čija je popularnos mala, oštro je odstupio od dugogodišnjeg političkog konsenzusa u vezi sa klimom, samo dve godine pošto je Britanija bila u Glazgovu domaćin Međunarodne konferencije o klimatskim promenama.

Britanski premijer je rekao novinarima da će na pet godina odložiti stupanje na snagu zabrane prodaje novih vozila s motorima na benzin i dizel, pa će ona umesto 2030. stupiti na snagu 2035. godine.

Takođe je rekao da će postepeno odustajanje od bojlera na gas biti znatn sporije od najavljenog i odbio pozive da se reguliše energetska efikasnost kuća i stanova.

Sunak je ponovio nameru da proširi eksploataciju nafte i zemnog gasa u Severnom moru i drugde. Najavio je i ukidanje zabrane na kopnene vatroparkove.

Mere koje su danas najavljene odražavaju Sunakovu novootkrivenu i kontroverznu predizbornu strategiju - podrivanje ambicioznijih delova nacionalne politike borbe protiv klimatskih promena i zapodevanje svađa sa klimatskim aktivistima u nadi da će se time dodvoriti tradicionalnim glasačima svoje Konzervativne partije.

Kako se u Britaniji sledeće godine očekuju izbori, a rejting mu je izuzetno loš, Sunak je pokušao da najavljene promene klimatskih planova predstavi kao "pragmatičniji, proporcionalniji i relastičniji" način da se postigne "ugljenična neutralnost" Velike Britanije.

"Ako nastavimo sadašnjim putem, izgubićemo podršku britanskog naroda", rekao je Sunak i dodao da će "novu fazu" njegovog klimatskog plana predstaviti u narednim sedmicama, uoči novog klimatskog samita.

Takođe je tvrdio da će se Britanija držati generalnog plana o neutralnosti emitovanja gasova staklene bašte do 2050. godine.

Sunakovi planovi procureli su u javnost juče, pa su verovatno i zato zvanično predstavljeni danas. Tome su prethodili kritički tonovi bivšeg premijera Borisa Džonsona i niza članova Konzervativne partije zabrinutih zbog Sunakovih namera.

Štaviše, opozicioni poslanici, predstavnici poslovnih krugova i organizacije za borbu protiv klimatskih promena pridružili su se "zelenom" krilu Konzervativaca u napadu na Sunakove planove.

Alok Šarma, konzervativac koji je predsedavao klimatskim samitom u Glazgovu, rekao je danas uoči Sunakove konferencije za novinare da će odstupanje od međustranačkog konsenzusa o klimatskim ciljevima "neviđeno naštetiti poslovnom poverenju".

"Iskreno, zaista ne verujem da će ovo, u izbornom smislu, pomoći bilo kojoj političkoj stranci koja odabere da ide ovom stazom", dodao je Šarma.

Bivši ministar energetike, takođe konzervativac, Kris Skidmor, ocenio je za agenciju AP da se radi o "najvećoj grešci" koju je Sunak napravio kao premijer.

Sunak nije prisustvovao današnjem samitu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o klimatskim ambicijama.

Sunak se okrenuo "antizelenoj agendi" pošto je njegova stranka jedva pobedila na dopunskim izborima u julu u jednom zapadnom predgrađu Londona, a kampanjom je tamo dominiralo pitanje proširenja gradske zone niske emisije gasova staklene bašte i naplate dnevne takse vozačima koji koriste automobile u toj zoni.

Konzervativna partija je rekordno nepopularna, a istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će ili značajno izgubiti ili će čak biti "počišćena" na opštim izborima koji se moraju održati najkasnije u januaru 2025. godine.

Štaviše, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da glasače sve više zanimaju klimatska pitanja i da su u tome sve odlučniji.