Milivojević za Betu: Zbog incidenta kod Banjske najviše izgubili Srbi sa severa Kosova

Foto: Beta/Saša Đorđević

Politički analitičar Cvijetin Milivojević izjavio je danas da su zbog oružanih sukoba koji se u nedelju dogodili kod manastira Banjska, u kojima je ubijeno i ranjeno više osoba među kojima i jedan pripadnik kosovske policije, najviše izgubili Srbi na severu Kosova, koji su od ugrožene manjine sada u zapadnim medijima predstavljeni "kao narod koji među sobom ima teroriste".

Milivojević je za agenciju Beta rekao da je, uz kosovskog premijera Aljbina Kurtija koga predsednik Srbije Aleksandar Vučić označava kao krivca za te događaje, drugi krivac "ova država koja je namernim ili nenamernim grešakama" dovela do takve situacije.

Prema njegovim rečima, ne može da se kaže da je Vučić isključivo odgovoran za stanje na severu Kosova kakvo je sada, ali da su u 11 godina njegove vladavine napravljeni propusti koji vode ka "puzajućem priznanju" kosovske nezavisnosti, tako što je pre svega prihvaćena prva verzija Briselskog sporazuma u pregovorima sa Prištinom 2013.

To je, kako je Milivojević ocenio, bio "besmislen potez", dok u isto vreme u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija nije dovoljno tražena pomoć od Rusije i Kine.

Govoreći o prihvatanju Briselskog sporazuma, Milivojević je naveo da je motiv za to najverovatnije bilo očekivanje Srbije da će za tri meseca dobiti kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji, što se dogodilo tek nakon godinu i po dana, te da je za Srbiju verovatno bilo bolje da se pregovori nastave do neke povoljnije varijante tog sporazuma.

Milivojević je kazao da je time, već na početku vladavine Aleksandra Vučića iako je on tada bio potpredsednik Vlade, Srbija dovedena u "nezgodnu pregovaračku poziciju", a da je jedina obaveza vlasti u Prištini bila formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), što se do danas nije dogodilo, iako je u međuvremenu Srbija u daljim pregovorima u Briselu "prihvatala sve i svašta", između ostalog da Kosovo dobije međunarodni pozivni broj i da se Elektroprivreda Srbije povuče iz mesta gde žive Srbi.

Milivojević je kazao da je ZSO, na čijem formiranju Beograd insistira, "dobar predlog" samo ukoliko bi se formirala Zajednica srpskih opština u okviru najviše autonomije Kosova koje bi bilo u sastavu Srbije, a da bi u svakom drugom slučaju to predstavljalo priznanje nezavisnosti Kosova.

"Aleksandar Vučić je prihvatio ono što su odbile sve prethodne vlasti, Slobodana Miloševića, Vojislava Koštunice, Zorana Đinđića i Borisa Tadića, raspustio je srpske institucije na severu Kosova", rekao je Milivojević.

Prema njegovim rečima Srbi na severu Kosova su "naterani 2014. godine da izađu na lokalne izbore koje je organizovala Priština", dok su do tada lokalni izbori raspisivani u Skupštini Srbije, "naterani su da uđu u kosovsku policiju i pravosuđe", da bi ih pred kraj prošle godine Beograd pozvao da izađu iz kosovskih institucija u kojima na severu Kosova više nema Srba.

On je naveo i da prema Rezoluciji 1244 Ujedinjenih nacija Srbija može da traži prisustvo 1.000 uniformisanih lica na Kosovu, u srpskim sredinama i na graničnim prelazima, a da je za 11 godina vlasti Vučić to samo jednom pomenuo, pre nekoliko meseci, i kada mu je takav zahtev odbijen od strane KFOR-a, "nije išao dalje iako je sledeća adresa Savet bezbednosti UN".

"Obaveza tih do 1.000 uniformisanih lica je između ostalog da obezbeđuje srpske sredine, među njima i manastire, što znači da takvog događaja ne bi bilo da je tamo bilo uniformisanih srpskih policajaca i vojnika", zaključio je Milivojević.