Regenerativna poljoprivreda može biti ključ za rešavanje problema u proizvodnji hrane

Usvajanje regenerativnih poljoprivrednih praksi ključno je za suočavanje sa izazovima prehrambenog sektora u 21. veku.

Te prakse održavaju i poboljšavaju zdravlje zemljišta, promovišu efikasnost resursa i veću otpornost na klimatske promene, čuvaju biodiverzitet i životnu sredinu i obezbeđuju održivu proizvodnju hrane za buduće generacije, rečeno je danas na konferenciji o regenerativnoj poljoprivredi u Beogradu, u organizaciji Saveta stranih investitora (FIC) Srbije.

Kako je istaknuto na skupu, FIC je u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), organizovao prvu konferenciju "Ubrzaj svoj put ka regenerativnoj poljoprivredi" sa namerom da naglasi važnost i podigne svest javnosti o značaju regenerativne poljoprivrede i njenog inovativnog pristupa, a koji je fokusiran na obnavljanje i očuvanje prirodnih resursa, uz istovremeno povećavanje produktivnosti poljoprivredne proizvodnje.

Član Upravnog odbora Saveta i regionalnog direktora EBRD za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli istakao je da je ovo i prilike za srpske poljoprivrednike da se integrišu u međunarodne lance vrednosti.

"Agrobiznis je ključni prioritet za EBRD u Srbiji. Nastavićemo da finansiramo privatni sektor, ali i kritičnu infrastrukturu za navodnjavanje potrebnu za jačanje konkurentnosti i otpornosti srpske poljoprivrede na klimatske promene", rekao je on.

Direktor u EBRD, zadužen za definisanje strategije i ostvarivanje klimatske politike Tomas Burit konstatovao je da je usvajanje regenerativnih poljoprivrednih praksi, koje održavaju i poboljšavaju zdravlje zemljišta, promovišu efikasnost resursa i veću otpornost na klimatske promene, ključna poluga za suočavanje sa izazovima prehrambenog sektora u 21. veku.

Pored toga, istakao je da se Evropska unija (EU) obavezala na ambiciozne ciljeve u vezi sa održivom proizvodnjom hrane u skladu sa zakonom EU o klimi i putem svoje strategije od njive do trpeze koja će uticati na proizvodnju hrane u EU, ali i zemljama koje izvoze na tržište EU.

"Finansijski sektor, uključujući EBRD, sve više uzima u obzir uticaj klimatskih promena i degradacije životne sredine i regulatornog okruženja koje se brzo razvija u svojim odlukama za alokaciju kapitala. Pojavljuju se i novi finansijski instrumenti koji podržavaju tranziciju ka održivoj poljoprivredi, uključujući i kombinovano finansiranje i finansiranje emisijom ugljenika", rekao je Burit.

Stručnjak za klimatske promene i održivu proizvodnju hrane u Organizaciji za hranu i poljoprivredu (FAO) UN Sandra Korsi istakla je da treba podsticati javno-privatnu saradnju, kako bi se osiguralo da održivost bude tržišno vođena i ekonomski isplativa.

"Važno je podsetiti da smo mi poslednja generacija koja može da obezbedi budućnost poljoprivrede, što je izazovan zadatak, ali i prilika bez presedana", zaključila je ona.

Državni sekretar Ministarstva poljoprvrede Srbije Bojan Vranjković rekao je da regenerativna poljoprivreda nije samo prolazni trend.

"To je pokret koji može oblikovati budućnost poljoprivrede u Srbiji i širom sveta", kazao je on, dodajući da će Vlada Srbije nastaviti da ulaže značajne napore u obezbeđivanju održivih poljoprivrednih praksi u Srbiji.

Na panel diskusiji razgovaralo se i o dosadašnjim iskustvima evropskih i srpskih poljoprivrednika, kao i o najavljenim promenama evropske regulative.

Debata je otvorila i brojna pitanja poput politika ulaganja globalnih kompanija u očuvanje zdravog zemljišta, upravljanje vodama, reciklažu otpada radi smanjenja emisije CO2, ali i na koji način je potreba za održivim poslovanjem uticala na izbor proizvoda, upravljanje lancem snabdevanja i na rad maloprodajnih objekata odnosno, na saradnju sa lokalnim farmerima i zašto je važno podržati lokalne proizvođače u pogledu razvijanja održivog modela poslovanja.

Savet stranih investitora okuplja oko 120 kompanija članica koje su uložile oko 37,5 milijardi evra i koje direktno zapošljavaju više od 110.000 građana Srbije. Oko 75 odsto kompanija članica Saveta su kompanije iz EU.