Web Analytics
Slovenačka fabrika stakla Hrastnik testira proizvodnju flaša bez ugljeničnog otiska - BetaRS

Slovenačka fabrika stakla Hrastnik testira proizvodnju flaša bez ugljeničnog otiska

Tranzicija | Izvor: Beta | 29.09.2023 | access_time 11:00
Slovenačka fabrika stakla Hrastnik testira proizvodnju flaša bez ugljeničnog otiska

Energetska tranzicija u slovenačkom regionu Zasavje, koja je počela pre skoro 30 godina zatvaranjem prvog rudnika uglja, postala je zajednički cilj ne samo lokalnih uprava i građana koji žele čistiju životnu sredinu, nego i preduzetnika koji primenom inovativnih tehnologija žele da smanje potrošnju energije i emisije ugljen-dioksida.

Jedna takva kompanija je fabrika stakla Hrastnik, koja planira da pravi flaše bez ugljeničnog otiska korišćenjem vodonika u proizvodnom procesu.

Proizvodnja stakla zahteva dosta struje i prirodnog gasa pa kompanija mnogo ulaže u obnovljive izvore, energetsku efikasnost i smanjenje emisija ugljen-dioksida, u skladu sa svojom politikom održive proizvodnje.

Fabrika, koja se nalazi u nekada rudarskom gradu Hrastnik, već ima solarne panele iz kojih godišnje može da dobija 177MWh električne energije, što doprinosi smanjenju emisije ugljen-dioksida za 80 tona godišnje, a u toku je instalacija novih panela.

Sada planira da struju dobijenu iz solarne elektrane koristi za proizvodnju vodonika, koji bi trebalo da zameni 10 do 15 odsto prirodnog gasa u pećima za topljenje stakla. Steklarna Hrastnik će u oktobru testirati proizvodnju uz upotrebu vodonika na industrijskom nivou.

U Hrastniku se proizvode boce visokog kvaliteta za skupocena pića, a flaše koje će biti napravljene pomoću nove tehnologije već su unapred prodate.

Fabrika planira da do 2025. zameni trećinu svoje potrošnje fosilnih goriva zelenom energijom, da poveća energetsku efikasnost za 10 odsto i da smanji ugljenični otisak za više od 25 odsto, a da do 2050. postane ugljenično neutralna.

Još jedna slovenačka kompanija je sebi postavila visoke standarde u pogledu očuvanja životne sredine. U pitanju je kompanija Trojane koja pravi čuvene trojanske krofne.

Slovenačka fabrika stakla Hrastnik testira proizvodnju flaša bez ugljeničnog otiska


Smeštena u predelu sa natprosečnom količinom sunca, kompanija je odlučila da počne da proizvodi sopstvenu energiju i na krovove je postavila solarne panele snage do 50kW. Takođe je pokrenula kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, čime dobija dodatnih 30kW energije koju koristi za grejanje svih svojih objekata.

U drugom regionu Slovenije, u Vipavskoj dolini, organizovana je prva samoodrživa energetska zajednica u zemlji, koja je rezultat saradnje državne kompanije za snabdevanje i trgovinu električnom energijom GEN-I, opštine Ajdovščina i lokalnih stanovnika.

Solarni paneli snage 55kWp postavljeni su na krov osnovne škole u selu Budanje, a energiju koristi sedam stambenih zgrada.

Posle tog uspešnog pilot-projekta, opština Ajdovščina je postavila još jednu solarnu elektranu kapaciteta 79kWp na krovu zdravstvenog centra.

Do kraja godine planira da na krovove javnih zgrada postavi još pet solarnih elektrana instalisane snage 870kWp, koje će moći da snabdevaju oko 100 domaćinstava, a paneli će biti postavljeni i na deponiji i natkrivenom parkingu centralne autobuske stanice.

Pored brojnih solarnih panela na kućama, školama, vrtićima i opštinskim zgradama, u regionu Zasavje nalazi se i jedna od najvećih solarnih elektrana u Sloveniji, koja je podignuta na mestu gde se nekada odlagao pepeo iz termoelektrane Trbovlje.

Solarna elektrana Prapretno, koja je bila najveća u Sloveniji kada je izgrađena 2022, ima snagu 3MW, a cilj je da se poveća na 10MW.

Slovenačka fabrika stakla Hrastnik testira proizvodnju flaša bez ugljeničnog otiska


Termoelektrana u Trbovlju, nekadašnjem rudarskom centru, posle nekoliko godina mirovanja konačno je zatvorena 2016. godine. Njen dimnjak, koji je sa 360 metara najviša građevina u Sloveniji i najviši dimnjak u Evropi, postao je spomenik industrijske prošlosti.

Slovenačka fabrika stakla Hrastnik testira proizvodnju flaša bez ugljeničnog otiska


Samo nekoliko stotina metara od tog dimnjaka, simbola Trbovlja, sada stoje ostaci mosta na Savi, srušenog u razornim poplavama koje su ovog leta pogodile Sloveniju, kao upozorenje na ubrzane klimatske promene.

Teme

Prijavite se na newsletter Zelene Srbije