Toskić Cvetinović za BETU: Iako MUP tvrdi da ne koristi softver za prepoznavanje lica, nabavka nije zakonita

Foto: Beta/MEDIJA CENTAR BEOGRAD

Kamere za nadzor koje su postavljene na ulicama Beograda, ranije nabavljene od kompanije Huavej (Huawei), prema zvaničnim informacijama i razgovorima sa Ministarstvom unutrašnjih poslova ne vrše automatsko prepoznavnje lica iako imaju tu mogućnost i softver, izjavila je danas izvršna direktorka organizacije Partneri Srbija Ana Toskić Cvetinović.

"Što se tiče zakonitosti, moj stav je da iako se softver ne koristi, da njegova nabavka nije zakonita s obzirom da ne postoji pravni osnov za sprovođenje biometrijskog nadzora. Trebalo je da se obezbedi postojanje pravnog osnova i za obradu podataka o ličnosti, i sprovođenje procena kapaciteta i rizika. Te nabavke su preuranjene s ozbrirom da ne postoji pravni osnov za biometrijski nadzor", izjavila je za agenciju Beta Toskić Cvetinović.

Na pitanje koliko je u Beogradu postavljeno kamera koje imaju mogućnost prepoznavanja lica, iako se ne koriste trenutno za tu svrhu, Toskić Cvetinović je rekla da "nema tačan broj", ali da je ranije pominjana brojka "od 800 do više hiljada kamera".

"Zašto MUP ne daje informacije, to je pitanje. Svaka informacija izaziva dodatnu pažnju javnosti i izaziva kod građana nepoverenje i bojazan da se sistem ipak koristi. U čitav proces ušli su netransparentno i došli u situaciju da je poverenje poljuljano. Drugi problem je što postoje lokalne samoprave koje su nabavile i opremu i softvere za automatsko prepoznavanje lica. Govorimo o praksi koja je nezakonita, ali već se otvorila 'Pandorina kutija' pričom da će MUP koristiti taj softver", istakla je Toskić Cvetinović.

Prema njenim rečima, među onima koji su nabavili kamere za nadzor sa softverom za prepoznavanje lica, koji je sistem zasnovan na veštačkoj inteligenciji i prati kretanje 24 sata, je i Dom zdravlja Stari grad u Beogradu, "da bi se vršila kontrola zaposlenih na radnom mestu".

"Mi smo pokrenuli postupak pred Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji je naložio da se to obustavi i izbrišu se svi podaci. Radila se nabavka za koju nije postojala potreba niti svrha, tražila se saglasnost zaposlenih koja nikako nije bila dobrovoljna, i postojala je bojazan zloupotrebe podataka", kazala je Toskić Cvetinović.

Upozorila je da, "iako imamo i privatne kompanije i javni sektor koji po svom nahođenju nabavljaju sisteme za nadzor za prepoznavanje lica, nemamo način da utvrdimo koji je broj i gde se (u Srbiji) nalaze takve vrste tehnologija".

Na pitanje da li u zemljama u okruženju ima primera nabavke kamera za prepoznavanje lica, Toskić Cvetinović je rekla da, koliko je poznato Partnerima Srbija, koji kao organizacija civilnog društva 12 godina rade u oblasti vladavine prava sa specijalizacijom na upravljanje informacijama, između ostalog i zaštitu podataka o licnosti i privatnosti, "nijedna nema takav sistem".

"Iz regiona dosta prate šta se dešava u Srbiji, imajući u vidu da se može preliti na njihove zemlje", rekla je Toskić Cvetinović.

Govoreći o iskustvima drugih zemalja u Evropi i svetu, istakla je da "postoji niz zemalja u kojima se te tehnologije koriste", i da je bitno naglasiti da "kako se one koriste dosta zavisi od toga kakav je politički sistem u određenoj zemlji i kakve su institucije".

"Evropski sud za ljudska prava doneo je presudu protiv Rusije, koja je iskoristila snimak za prepoznavanje lica kako bi procesuirala aktivistu koji je protestovao", kazala je Toskić Cvetinović.

Dodala je da ovakav sistem nadzora postoji već godinama u Francuskoj, kao i u delovima Velike Britanije, koje su počele da koriste tu tehnologiju nakon terorističkih napada.

"Pokazalo se da ovakva vrsta nadzora ima uticaja na smanjenje sitnog kriminala na određenim prostorima, ali nekako očekivano ne utiče na smanjenje broja teških krivičnih dela organizovanog kriminala i terorizma. U ovim zemljama sudovi su jako aktivni i nezavisni organi u vršenju kontrole u tome kako se primenjuju ovi sistemi i kako se snimci koriste", rekla je Toskić Cvetinović.

Ocenila je da Srbija nema dovoljno razvijenu sudsku praksu a ni kapacitete sudskih organa, i da je najveća bojazan da "mi ne možemo samo da prepisujemo šta se dešava u razvijenim zemljama, već moramo uzeti u obzir i drustveni kontekst u kome živimo".

Toskić Cvetinović je rekla i da se očekuje da će EU uskoro "usvojiti akt koji se bavi primenom veštacke inteligencije".

"On zabranjuje u sovom nacrtu primenu biometrijskog nadzora na javno dostupnim površinama", rekla je ona.

Na pitanje da li je biometrijski nadzor budućnost, Toskić Cvetinović je odgovorila da "postoji ta obpasnost, ali da nije izvesno".

Kao primer navela je Sjedinjene Američke Države u kojima je u Kaliforniji uveden moratorijum na razvoj tehnologija za primenu biometrijskog nadzora, uz obrazloženje da se ne zna kakve dugoročne posledice može imati na živote građana.