Meštani šumadijske opštine Knić protiv rudarenja

Meštani Guberevca i Kotlenika, sela u šumadijskoj opštini Knić, zabrinuti su zbog tamošnjih istražnih radova jer, ako dodje do iskopavanja zlata i bakra, više neće moći da se bave poljoprivredom, izjavio je danas predsednik Mesne zajednice Guberevac Nebojša Arsenijević.

Arsenijević je novinarima pred početak tribine u Domu kulture na kojoj su meštanima govorili profesori Beogradskog univerziteta i Agronomskog fakulteta u Čačku, rekao da su istražni radovi planirani na tri kote  nasred sela i da meštani " nisu baš srećni što se to dešava".

Kazao je da su im predstavnici jedne kompanije predstavili projekat na sastanku sa predsednikom Opštine Knić.

"Zabrinuti smo i ne znamo šta tačno donosi takva jedna istražna radnja, ne znamo da li će da šteti našoj životnoj sredini i našem zdravlju, ali sigirno će da šteti ako eventualno dodje do iskopavanja jer mi tu nećemo moći da ostvarujemo svoju poljiprivrednu proizvodnju", rekao je Arsenijević.

Predstavnik udruženja "Gružanska straža" Milija Palamarević je agenciji Beta rekao da su meštani u novembru prošle godine sprečili početak bušenja, ali da su pre 15-ak dana izvodjači radova pokušali ponovo da dodju do nekih parcela.

Preneo je da su meštani odlučni da ne dozvole radove i da od Opštine Knić traže da hitno iz Prostornog plana ukloni mogućnost rudarenja.

Profesor Ratko Ristić je rekao na tribini da je "u toku široka akcija pretvaranja Srbije u rudarsku zemlju", a da privatne strane rudarske korporacije, preko ćerki-firmi, u "jatima" dolaze u Srbiju zbog svojih interesa.

On je rekao da se, na osnovu "veoma oskudne" dostupne dokumentacije, zna da istražni prostor obuhvata oko 9.600 hektara na teritorijama Kraljeva i Knića.

"Sela u kojima je dosad bilo neke forme istražnih radova su Leskovac, Pajsijević, Guncati  i Gruža, a to sprovodi kompanija koja se zove 'Stara planina risorsis', ćerka-firma kanadske kompanije Mundoro", rekao je Ristić.

On je dodao da ta kompanija ima 13 istražnih prava u centralnoj i istočnoj Srbiji na 86.400 hektara.

"Iz jednog akta kompanija Mundoro je konstatovano da vlasništvo imaju srpske podružnice, znači ćerke-firme  koje su oni osnovali, a u kojima rade naši obrazovani ljudi", rekao je Ristić.

On je dodao da su oni za sada u početnoj fazi istraživanja, ali pošto se ulaže "ogroman novac", on ne sumnja da su zainteresovani i za eksploataciju.