Različita mišljenja o javnoj raspravi o medijskim zakonima

Foto: Beta/Dragan Gojić

U Novom Sadu danas je održan poslednji okrugli sto u okviru javne rasprave o medijskim zakonima - nacrtu Zakona o javnom informisanju i medijima i nacrtu Zakona o elektronskim medijima, koja je za predstavnike vlasti bila "demokratska", dok je za predstavnike medijskih udruženja ona bila "šarada".

Rok za javnu raspravu ističe sutra i do tada moguće poslati primedbe na nacrte predloženih zakona, kako bi oni bili uzeti u razmatranje pre nego što zakoni odu na usvajanje.

Ministar informisanja i telekomunikacija Mihajlo Jovanović ocenio je na današnjem okruglom stolu u Novom Sadu da je dosadašnji tok javne rasprave održan u Beogradu, Nišu i Kragujevcu protekao vrlo dobro, da je rasprava bila demokratska, pristojna i veoma inkluzivna.

Podsetio je i da su nacrti izrađeni u skladu sa Strategijom razvoja sistema javnog informisanja do 2025. godine, ocenivši da donose više značajnih promena, između ostalog i uvođenje jedinstvenog informacionog sistema za sprovođenje i praćenje sufinansiranja projekata iz oblasti javnog informisanja.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić za Betu je ocenio da je javna rasprava o medijskim zakonima "šarada", ali da medijska udruženja podnose primedbe pokušavajući da političkoj eliti objasne kako je postojanje nezavisnih medija preduslov demokratizacije društva.

"Pitanje je da li ova druga strana ima sluha za to, jer su oni svesni da se oslobađanjem medija njihov monopol u svakom smisli gubi, i to je kvaka 22 za sve u Srbiji - ne zato što mi podižemo značaj naših medija, nego zato što je to preduslov za demokratsko društvo. Slobodni mediji, a posle toga ide sve ostalo", istakao je Bodrožić.

Kao najvažnije tačke neslaganja Bodrožić je naveo jačanje uticaja Saveta za štampu, kao samoregulatornog tela koje bi trebalo da onemogući finansiranje medija koji se bave propagandom, finansiranje medija nacionalnih zajednica koji su "postali zarobljeni" od momenta kada su prešli u nadležnost nacionalnih saveta, kao i namera države da "legalizuje uticaj na medije" preko Telekoma kao njihovog osnivača.

"Mi smo protiv toga zato što mislimo da državna kompanija može da se bavi telekomunikacijama, da ima svoje platforme koje će nuditi potrošačima na tržištu, ali da ne sme da osniva medije, to nije potrebno", naveo je Bodrožić.

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji i član Radne grupe za izradu Zakona o elektronskim medijima Rade Veljanovski podsetio je da su odredbe koje omogućavaju da država bude vlasnik nad teleoperaterima, a koji, opet, mogu da budu vlasnici medija, ubačene mimo radnih grupa.

Zbog toga se sada traže evropska iskustva koja bi pokazala na koji način uspostaviti kontrolne mehanizme koji ne dopuštaju nikakvu mogućnost da se na te medije preslika uticaj državne vlasti ili politike.

"Mi te mehanizme još uvek nemamo, a država hoće da Telekom može da bude osnivač medija koji produkuju sadržaj. Mislim da to u ovom trenutku nije dobro i da može da nas vrati jako unazad", poručio je Veljanovski.

Kada je u pitanju Zakon o elektronskim medijima, ministar Jovanović je ocenio da će njime REM biti redefinisan, da će biti ojačana njegova organizaciona, funkcionalna i finansijska nezavisnost, te unapređena njegova profesionalnost i odgovornost prema javnosti.

"Posebna pažnja je posvećena i zaštiti maloletnika. Po prvi put je definisan rijaliti program, pooštrene su sankcije za nepoštovanje odredbi koje se odnose na zaštitu maloletnika", istakao je ministar.

Sa druge strane, Veljanovski je podsetio da je medijskom strategijom predviđeno da se u momentu donošenja novog zakona bira ceo novi Savet REM-a, te da "to nije želja opozicije", jer je na izradi strategije radilo 15-ak predstavnika organa vlasti, zatim medijska udruženja i medijski stručnjaci.

"Tu je osnovna ravnoteža između argumenata i moći - ako vlast bude hela da se to usvoji usvojiće se, ali za sada imam utisak da neće", rekao je Veljanovski novinarima.

Ocenio je i da su odredbe kojima se precizira ko može da bude u Savetu REM-a dobre, ali da će bez 'reseta Saveta REM-a' tu ostati ljudi koji ne zadovoljavaju pomenute kriterijume, a koji bi trebalo da ostvaruju "mnogo zahtevinije odredbe" novog zakona.

Ministar Jovanović je kao pozitivne novine istakao to što će novi Zakon o informisanju omogućiti ravnopravnu zaštitu novinarima u skladu sa propisima iz radnog prava, kao i da novinu predstavlja formiranje inspekcijske službe koja će sprovoditi inspekcijski nadzor nad primenom zakona i propisa donetih na osnovu njega.