Izvan kibuca parkirana vozila su bila u potpunosti spaljena, ali to je bio samo mali deo posledica razaranja i nije se još znalo koliko je tamo ljudi ubijeno, jer su tela još uvek iznošena iz kuća, napisala je novinarka i24Njuz.
Ostao je miris smrti od nekada živopisne zajednice. Novinarka je poprište napada u kibucu uporedila sa onim što su videli saveznici posle pobede u Drugom svetskom ratu kada su oslobodili koncentracione logore.
"To nije rat, to nije bojno polje. Vi vidite bebe, majku, oca u spavaćim sobama, u skloništima i kako su ih teroristi ubili. To je maskar", opisao je scenu general major Itaj Veruv.
Rakete su i dalje ispaljivane iz pojasa Gaze, artiljerija se čula kraj granične ograde.
Vojska je najpre sklanjala tela civila. Pokrivena čaršavima tela su iznošena iz domova u kojima su ubijeni ljudi živeli.
Mnogi rezervisti su mobilisani u službu i sada su bili svedoci nečeg goreg nego što su mnogli da zamisle.
Neki od njih su rekli da su pronašli obezglavljena tela beba i čitave familije pogubljene u krevetima.
Tela četrdesetak beba i male dece su odneta danas.
Stanovnici kibuca, svi nevini civili, ubijeni su pištoljima, puškama, noževima u svojim kućama.
Vrata su bila široko otvorena,kolica ostavljena, trotoari razoreni artiljerijom.
Posao vojnika bio je težak, a za strane novinare da to posmatraju nije bilo ništa manje užasavajuće.
