Bivši direktor EPS-a: Srbija nema zakonski okvir za zelenu tranziciju, juri nametnute ciljeve

Elektroprivreda Srbije (EPS) je je prošle godine usvojila dokumet "Zeleni put", (Go Green Road) jer Srbija nema jasno definisan zakonski okvir, već stalno juri da stigne nametnute ciljeve zelene tranzicije koji se prihvataju, a kasnije ne mogu da se ispune, što nije dobro, rekao je danas bivši direktor te kompanije Miroslav Tomšević.

On je na naučnom skupu "Hidroenergetika regiona Jugoistočne Evrope" u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, govoreći o elektroenergetskoj nezavisnosti u uslovima zelene tranzicije, rekao da je EPS dokumentom "Zeleni put" prihvatila zaključke Druge klimatske konferencije u Ženevi 1990. godine o smanjenju emisije ugljen-dioksida za 9,8 odsto.

Prihvaćen je, kako je rekao i Sporazum iz 2015. godine u Parizu o ograničenju rasta temperature, kao i Strategija za dekarbonizaciju do 2030. sa perspektivom do 2050, dok je domaći Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan u proceduri.

"Naša Strategija razvoja energetike usvojena 2015. do 2025. sa projekcijom do 2030. je faktički zastarela i treba da se radi nova, a to je osnovni dokument koji treba da donese Ministarstvo rudarstva i energetike", rekao je Tomašević.

Dodao je da je dokument "Zeleni put EPS-a" donet i zbog toga što banke nisu htele da produže važnost kratkoročnih pozajmica dok nije jasan cilj, "gde ide" EPS i da li će primeniti sve preuzete obaveze koje je nametnula Energetska zajednica.

Taj dokument je, kako je rekao, dat svim bankama u Srbiji, zatim Evropskoj investicionoj banci, Nemačkoj razvojnoj banci KfW, Evropskoj banci za obnovu i razvoj i sve su ih prihvatile bez komentra, pa su produženi svi aranžmani, bez problema.

Od 2019. godine, kada je emisija ugljen-dioksida (CO2) bila 30 miliona tona, planirano je, prema njegovim rečima, da do 2035. godine EPS smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte (CO2, sumpor dioksid, azotni oksid, praškaste materije) za 28 odsto, s tim što bi 2030. godine koja se najčešće uzima za presek, smanjenje bilo 19 odsto.

"Direktive EU o smanjenju emisije gasova staklene bašte treba da poštujemo zbog nas, ne zato što je neko nametnuo", rekao je Tomašević.

Smanjenje emisije CO2 sa 30 miliona tona na 18 miliona tona podrazumeva, kako je rekao, potiskivanje termoelektrana koje rade na ugalj. Proizvodnja električne energije na ugalj 2019. godine bila je, kako je rekao, 23 teravata (23.000 gigavat sati) koja bi treblo da se po planu smanji na 18 teravata.

Zbog toga je, po njegovim rečima, napravljen plan o zatvaranju termoelektrana, ove godine Morave i Kolubare, 2025. Kostolca A1, 2026. TENT-a A1 i A2.

Tomašević je rekao da bi se 2027. godine, kada se završi "odsumporavanje" u TENT-u "A" i "B", povukli mali blokovi iz proizvodnje jer nemaju mogućnosti za "odsumaparvanje" i 2030. bi bile postignute propisane vrednosti Energetske zajednice.

On je rekao da "Zeleni put" predviđa izgradnju termoelektrane "Kolubara B", koja bi radila od 2028, a bila bi zatvorena 2040. godine.

Plan, kako je rekao, sadrži i izgradnju solarnih elektrana na devastiranim područjima rudnika i pepelištima, a proglašeno je da je izgradnja reverzibilne hidroelktrane "Bistrica" na reci Uvac južno od Zlartibora od nacionalnog značaja.

"Neću pominjati Đerdap 3, naravno da je i to resurs, ali rumunska partnerska strana od 2013. ne isporučuje po osnovu održavanja priobalja 138 gigavat sati godišnje, ne znam zašto bismo pominjali Đerdap 3, isključivo je potrebna 'Bistrica' ", rekao je Tomašević.

S obzirom da se polovina potrošnje električne energije ode na grejanje, po njegovim rečima dobro bi bilo graditi "toplotna skladišta", gde će se akumulirati toplota kada je jeftina proizvodnja ili kupovina električne energije. To je posebno dobro za EPS koji greje više gradova u Srbiji, Lazarevac, Požarevac, Kostolac, Obrenovac, Novi Sad.

Posle 2035. godine, kada ostane 18 teravata proizvodnje električne energije na ugalj, moraju se, kako je rekao, do 2050. godine obezbediti dva bloka nuklearne elektrane da bi emisija štetnih gasova bila nula.

Bio-gasna postrojenja su, kak je rekao, takođe dobra alternativa.

"Ključ ključeva je da se analizira stanje i mogućnosti, zatim perspektivne tehnologije i na kraju donese strategija razvoja energetike, a posle toga neophodna dokumentacija, a mislim da radimo sve natrške", rekao je Tomašević.

Istakao je da je "to bila vizija 'Zelenog puta EPS-a' " dok je bio direktor EPS i dok nije "skinut" iz Agencije za privredne registre.

"Onda su došli na neki način, ne znam na koji, Norvežani u Nadzorni odbor, pored sve naše pameti i znanja, nemam ništa ni protiv koga, ali ne vidim razlog da oni sede tu, čiji je to interes ne znam. Da li će se po ovom planu ići, ne znam, verovatno će se 'provući' taj Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan, pa je očigledno da se neće ići po onome što je EPS ranije planirala, već će se po diktatu", rekao je Tomašević.