Odbor za poljoprivredu Skupštine Srbije usvojio budžet za 2024. godinu od 104,7 milijardi dinara

Odbor Skupštine Srbije za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu usvojio je danas predloženi budžeta od 104,7 milijardi dinara za tu granu privrede u 2024. godini.

Predstavnica Ministarstva finansija Marija Filipović rekla je na sednici tog odbora da je budžet za poljoprivredu manji 9,6 milijardi u odnosu na rebalansirani budžet za ovu godinu u koji je, između ostalog, uračunata i isplata dugova poljoprivrednicima po raznim osnovama za 2022. godinu.

Ona je rekla da je predloženim budžetom predviđeno da se obuhvate sva povećanja subvencija i podsticaja koja su dogovorena sa poljoprivrednicima, zatim subvencije za povećanje površina sa 20 na 100 hektara.

Filipović je odbacila tvrdnje pojedinih članova Odbora da postoje dugovi prema poljoprivrednicima i iz 2021. i ranijih godina, ali nije isključila mogućnost da ima pojedinačnih slučajeva da poljoprivrednicima nisu isplaćene subvencije zbog nepotpune dokumentacije.

Navela je da se izmenom Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom zavoju, koja je u skupštinskoj proceduri, uvodi obaveza svih korisnika subvencija koji su ih dobili, a ne obrađuju zemlju, da ta sredstva vrate u budžet sa zakonskom zateznom kamatom.

Dodala je i da će biti izmenjen Pravilnik o registru poljoprivrednih gazdinstava i da će poljoprivrednici koji nezakonito koriste ta sredstva biti stavljeni u "pasivan status" od pet godina, što znači da ne mogu dobiti subvencije.

Poljoprivrednik koji obrađuju zemljište koje nije u njihovom vlasništvu moći će, kako je rekla, posle izmena Zakona o podsticajima, da konkuruše za subvencije.

Filipović je navela i da se "intezivno radi" na strategiji razvoja poljoprivrede i rurarnog razvoja za narednih deset godina jer 2025. ističe strategija doneta 2014. godine.

Član odbora iz stranke Dveri Milovan Jakovljević rekao je da strategija iz 2014. godine nije realizovana, a da je iz donacija njena priprema plaćena 8,2 miliona dolara.

Naveo je da su subvencije poljoprivrednicima dobre i da ih je vlast usvojila iz straha od novih protesta, ali da nije dobro to što u poljoprivredi nema sistemskih rešenja i da su mala gazdinstva marginalizovana. 

On je predložio da se subvencije po hektaru povećaju sa 18.000 dinara na 20.000 dinara za poljoprivredne površine u ravničarskim krajevima, a da subvencije u marginalizovanom i brdsko-planinskom području, gde je zemljište šeste, sedme i osme klase, bude 40.000 dinara.

"To je važno zbog održanja proizvodnje u tim krajevima, zdravlja ljudi, ali i zbog bezbednosnih i demografskih razloga kako bi se zaustavilo iseljavanje iz tih područja", rekao je Jakovljević.

Dodao je da bi trebalo spojiti subvencije za umatičene krave od 40.000 dinara i subvencije za mleko koje treba linearno isplatiti po 120.000 dinara, ukupno 160.000 dinara.

Predsednik Odbora Marijan Rističević rekao je su takav budžet sa povećanim subvencijama i podsticajima tražila udruženja poljoprivrednika koja su sklopila sporazum sa Vladom Srbije posle protesta na ulicama i da Odbor podržava dogovor, ali da misli da težište u poljoprivredi treba staviti, ne na podsticaje, već spajanje primarne proizvodnje mesa, mleka i jaja i prerađivačke industrije. 

Istako je da je nedopustivo da se subvencije isplaćuju posle setve i apelovao na Ministarstvo poljoprivrede da ne kažnjava poljoprivrednike koji su pogrešno prijavili obradive površine zbog toga što je na kraju njive deo obrastao drvećem.