AP o sastanku Putina s Orbanom, pominje i Vučića i Srbiju

Mađarski premijer Viktor Orban razgovarao je danas sa Vladimirom Putinom što je bio redak sastanak ruskog predsednika sa liderom neke zemlje Evropske unije, piše večeras američka novinska agencija AP i u tom kontekstu pominje predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je takođe u Pekingu, kao i odnose Mađarske i Rusije sa Srbijom.

Orban i Putin su se sastali u Pekingu pre međunarodnog foruma o jednoj od politika kineskog predsednika Si Đinpinga, Inicijative "Pojas i put", a njihov sastanak se fokusirao na pristup Mađarske ruskoj energiji.

"EU i drugi zapadni lideri su uglavnom izbegavali kontakt sa Putinom zbog ruske invazije na Ukrajinu koja je počela u februaru", piše AP i dodaje da se samo austrijski kancelar Karl Nehamer s Putinom sastao u aprilu 2022.

"Mađarska nije nikada želela da se suprotstavi Rusiji. Mađarska je oduvek bila željna da proširi kontakte", rekao je Orban Putinu, emitovala je ruska državna televizija.

Bilateralne veze te dve zemlje su pretrpele su štetu zbog sankcija EU protiv Moskve, rekao je Orban.

Stav Mađarske o ratu zbunio je njene evropske partnere i doveo do zastoja u pružanju finansijske i vojne pomoći Kijevu, pipe AP.

Orban je odbio da isporuči Ukrajinu oružje i nije dozvolio njegovo prebacivanje preko mađarsko-ukrajinske granice. On je takođe pretio da će staviti veto na sankcije EU protiv Moskve, iako je uvek na kraju glasao za njih.

Činilo se da je Orbanov sastanak sa Putinom blagodet za ruskog predsednika, koji bi mogao da ukaže na to kao na znak da se pokolebalo jedinstvo unutar EU u pogledu podrške Ukrajini i osude Rusije zbog otpočinjanja rata, tumači AP.

Putin je rekao da iako su mogućnosti za održavanje veza sa nekim zemljama "ograničene u trenutnoj geopolitičkoj situaciji, zadovoljstvo je što smo uspeli da očuvamo i razvijemo odnose sa mnogim evropskim zemljama, uključujući Mađarsku".

Budimpešta je od maja blokirala paket vojne pomoći EU Kijevu u vrednosti od 500 miliona evra i rekla da će tako nastaviti dok ne dobije ustupke Kijeva u vezi sa uvrštavanjem jedne mađarske banke na listu međunarodnog sponzora rata, pipe AP, ali ne navodi da je ta banka OTP.

"Orban, konzervativni populistički lider koji je više puta kritikovao zapadne sankcije Rusiji, rekao je da njegova zemlja ostaje željna da održi veze sa Moskvom, od koje Mađarska u velikoj meri zavisi od prirodnog gasa, nafte i nuklearnog goriva", navodi AP.

AP dalje piše da "dok je većina mađarskih suseda u Srednjoj i Istočnoj Evropi preduzela velike korake da se odvikne od ruske energije, Orban je radio na održavanju, pa čak i na povećanju zaliha ruskog gasa i nafte, tvrdeći da su oni od suštinskog značaja za funkcionisanje mađarske privrede".

"Radimo šta možemo i pokušavamo da sačuvamo ono što možemo u našim bilateralnim kontaktima", rekao je Orban, ističući planirano proširenje jedine nuklearne elektrane u Mađarskoj na čemu radi ruska državna nuklearna energetska korporacija "Rosatom". Projekat će biti finansiran kreditom od 10 milijardi evra ruske državne banke.

U objavi na Fejsbuku, Orban je ponovio svoj dugogodišnji poziv na prekid vatre i hitne mirovne pregovore u Ukrajini, iako nije naznačio šta bi to značilo za buduću bezbednost ili teritorijalni integritet Ukrajine.

"U Evropi danas, jedno je pitanje na umu: Da li će doći do prekida vatre u Ukrajini?", napisao je Orban. "I nama Mađarima je najvažnije da se prestane poplava izbeglica, sankcije i borbe u našoj susednoj zemlji", dodao je on.

Putin, koji retko putuje iz Rusije, održava niz sastanaka sa drugim liderima koji su došli u Peking na Forum "Pojas i put", a razgovaraće i sa sa Sijem.

Dalje AP piše da je "predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio danas da je imao kratak sastanak sa Putinom, koji će takođe verovatno izazvati zabrinutost u Evropi. Srbija se pod Vučićem sve više udaljava od svog proklamovanog cilja ulaska u EU i ekonomski i politički se približava Rusiji i Kini".

"Srbija je odbila da se pridruži sankcijama EU protiv Moskve, iako Vučić kaže da Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine", piše AP.

Agencija naže da su "i Kina i Rusija glavni dobavljači oružja za srpsku vojsku u trenutku kada rastuće tenzije oko njene bivše pokrajine Kosovo predstavlja jedan od glavnih bezbednosnih problema Zapada za regionalnu stabilnost".

"Kina je Srbiji obezbedila milijarde dolara kredita za fabrike i autoputeve koje grade kineske kompanije. Sporazum o slobodnoj trgovini potpisan sa Kinom u utorak je direktno protiv ekonomske politike EU i morao bi da bude ukinut ako bi Srbija pristupila EU", zaključuje AP.