SB: Ekonomski rast na Zapadnom Balkanu ubrzaće se u 2024, mada sporo i neravnomerno
Svetska banka (SB) objavila je danas da se, nakon usporavanja u 2023, očekuje umereno ubrzanje privrednog rasta na Zapadnom Balkanu na tri odsto u 2024, u uslovima daljeg oporavka u Evropskoj uniji, glavnom trgovinskom partneru ovog regiona, dok bi niža inflacija trebalo da doprinese rastu raspoloživog dohotka i pruži podršku potrošnji.
Tempo rasta koji će region zabeležiti u 2024. biće brži nego u 2023, ali stopa rasta može biti niža za 0,1 odsto od one koju je Svetska banka prognozirala u prethodnom, aprilskom izdanju ovog izveštaja, navedeno je prilikom predstavljanja Redovnog ekonomskog izveštaja SB.
Projekcija rasta za 2025. ostala je nepromenjena i iznosi 3,5 odsto.
Kako je istaknuto, ipak između zemalja postoje razlike u brzini oporavka i povratka na nivoe ostvarivane pre izbijanja pandemije.
Rast je u Crnoj Gori i Albaniji u 2023. bio snažniji od očekivanog, čemu je između ostalog doprinela uspešna turistička sezona, a u 2024. se može delimično usporiti.
Prema projekcijama, rast će se u 2024. ubrzati u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini, kao i na Kosovu, pod uticajem povećanja potrošnje i investicija.
"Uprkos višestrukim šokovima, zemlje Zapadnog Balkana uspele su da zabeleže rast, otvore novaradna mesta i smanje stepen siromaštva, što ukazuje na snažne osnovne ekonomske pokazatelje ovog regiona", rekla je direktorka SB za Zapadni Balkan Šaoćing Ju.
Smatra da ohrabruje činjenica da Zapadni Balkan nastavlja da ostvaruje napredak u sustizanju razvijenijih ekonomija Zapadne Evrope.
"Međutim, konvergencija se odvija nejednakom brzinom, što zahteva ciljane reforme kako bi se oporavak konsolidovao i prerastao u održivi rast", zaključila je ona.
U izveštaju se dodaje i da je, uprkos očekivanjima, tržište rada na Zapadnom Balkanu nastavilo da jača u 2023.
Prosečna stopa zaposlenosti u ovom regionu dostigla je novu istorijski najvišu vrednost od skoro 48 odsto, a od sredine 2022. do sredine 2023. otvoreno je 103.000 novih radnih mesta.
Napredak je bio najsnažniji u Albaniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
Istovremeno, nedostatak radne snage i dalje je među najznačajnijim problemima koje navode privrednici na Zapadnom Balkanu.
Uprkos nedavnim pomacima registrovanim u godinama nakon pandemije, učešće u radnoj snazi još uvek je nisko, što, uz dubok rodni jaz, otežava dalje smanjenje siromaštva, upozorila je SB.
Zato u ovoj finansijskoj instituciji smatraju da ovaj region mora ne samo da otkloni prepreke za veće učešće u radnoj snazi, već i da ubrza ekonomsku konvergenciju sa naprednijim ekonomijama Evrope, navodi se u izveštaju.
Pored tih napora, potrebni su i brža zelena tranzicija i veći obim ulaganja u povećanje otpornosti na elementarne nepogode, između ostalog i u poljoprivredi.
"Poljoprivreda je jedan od sektora na koji najznačajnije utiču suše, skraćivanje godišnjih doba I nepredvidivost obrazaca vremenskih prilika. Ako zaštite poljoprivredu od prirodnih rizika i učine je otpornijom, ekonomije Zapadnog Balkana mogle bi da nastave da povećavaju produktivnost poljoprivrede uprkos nepovoljnom uticaju klimatskih promena i budu u stanju da održivo proizvode više kvalitetne hrane za domaće potrebe, ali i za izvoz, između ostalog i u EU", izjavila je viša ekonomistkinja Svetske banke i jedan od autora izveštaja Nataša Rovo.
Prema njenim rečima, za to je potrebno unapređenje javnih politika i ulaganja kako bi se podstaklo što šire usvajanje klimatski pametnih tehnologija i praksi među poljoprivrednicima, uz podršku snažnijih javnih institucija koje su od presudnog značaja za održivi rast poljoprivrede.
Iako se poljoprivredni sektor u regionu smanjuje, i dalje je veoma relevantan: primera radi, u ovih šest zemalja u poljoprivredi je zaposleno između sedam i 35 odsto stanovnika.
Ozelenjavanje poljoprivrede stoga nudi priliku za podizanje produktivnosti, konkurentnosti i otpornosti ovog sektora, i to putem svrsishodnijeg korišćenja dostupnih javnih sredstava, znanja i inovacija, navodi se u izveštaju SB.
