Srbija pala za 10 mesta prema indeksu vladavine prava
Srbija je nazadovala u oblasti vladavine prava prema indeksu Svetskog projekta pravde (World Justice Project - WJP) na kojem je ove godina zauzela 93. mesto od 142 zemlje i najlošije je rangirana među zemljama regiona.
Indeks WJP već godinama beleži pad vladavine prava u Srbiji, koja je prošle godine bila na 83. mestu.
Ove godine je dobila ocenu 0,48, pri čemu je najbolja ocena jedan, a u grupi 15 zemalja istočne Evrope i centralne Azije našla se na 11. mestu.
Najbolji u toj rupi su Gruzija, Crna Gora i Kosovo, a najlošije rangirane su Belorusija, Rusija i Turska.
Na Zapadnom Balkanu najviši skor dobila je Crna Gora (57. mesto na globalnoj listi), a iza nje su Kosovo (58), Severna Makedonija (67), Bosna i Hercegovina (75) i Albanija (91).
Indeks vašingtonske nevladine organizacije WJP meri razvoj vladavine prava na osnovu osam faktora.
Srbija je najbolje ocenjena u kategoriji "red i bezbednost", po kojoj je na 57. mestu, zatim po kriterijumima "osnovna ljudska prava" i "građansko pravosuđe".
Najlošiju ocenu je dobila po faktoru "ograničenje ovlašćenja vlasti", po kojem se našla na 127. mestu, a slede "krivično pravosuđe" i "odsustvo korupcije".
WJP je saopštio da vladavina prava na globalnom nivou nazaduje već šestu godinu zaredom.
Vladavina prava je u odnosu na prošlu godinu opala u 59 odsto analiziranih zemalja, a od 2016. pad je zabeležen u 78 odsto zemalja. Najveće nazadovanje zabeleženo je u oblasti osnovnih prava, u tri od četiri analizirane zemlje.
Indeks pokazuje da je po kriterijumu "ograničenje ovlašćenja vlasti" tokom proteklih sedam godina zabeležen pad u 74 odsto zemalja, navodi se u saopštenju WJP i dodaje da su zakonodavna tela, pravosuđe i civilno društvo, uključujući medije, širom sveta izgubili kontrolnu nad izvršnom vlašću.
WJP je ocenio da su autoritarni trendovi nastavljeni i ove godine, ali da usporavaju, sa manje zemalja koje su nazadovale 2022. i 2023. nego ranijih godina.
Kada je u pitanju ograničenje ovlašćenja vlasti, pad je ove godine zabeležen u 56 odsto zemalja, u poređenju sa 58 odsto prošle godine i 70 odsto 2021.
Isto tako, manja većina zemalja je zabeležila ukupan pad vladavine prava ove godine (59 odsto), nego prethodne dve (61 odsto i 74 odsto).
Sa druge strane, nazadovanje u funkcionisanju pravosudnih sistema se povećalo, pa je tako ove godine po kriterijumu "građansko pravosuđe" pad zabeležen u dve trećine država (66 odsto), više nego prošle godine (61 odsto).
"Svet ostaje zahvaćen recesijom vladavine prava koju karakterišu prekoračenje izvršne vlasti, ograničavanje ljudskih prava i pravosudni sistemi koji ne uspevaju da zadovolje potrebe ljudi. Ljudi širom sveta plaćaju cenu", izjavio je predsednik WJP-a Vilijam Nekom.
Prva na listi je Danska, zatim Norveška, Finska, Švedska i Nemačka.
Država sa najnižom ocenom je Venecuela, a slede Kambodža, Avganistan, Haiti i Demokratska Republika Kongo.
play_arrow
