Države planiraju da povećaju proizvodnju fosilnih goriva, suprotno klimatskim obećanjima

Uprkos čestim i razornim toplotnim talasima, sušama, poplavama i požarima, zemlje koje su najveći proizvođači fosilnih goriva na putu su da proizvedu više nego duplo veću količinu uglja, nafte i gasa 2030. nego što bi bilo neophodno da se ograniči globalno zagrevanje u skladu s Pariskim sporazumom, pokazuje danas objavljena studija koju su podržavale Ujedinjene nacije.

Proizvodnja uglja bi trebalo drastično da se smanji da bi se zaustavile klimatske promene, ali planovi i projekcije država pokazuju da će se globalna proizvodnja uglja povećati do 2030, a globalna proizvodnja nafte i gasa najmanje do 2050, navodi se u Izveštaju o raskoraku u proizvodnji.

To je u suprotnosti sa obavezama država iz klimatskog sporazuma, čiji je cilj da zadrži rast globalne temperature ispod 1,5 stepeni Celzijusa.

Izveštaj ispituje nepodudaranje klimatskih ciljeva i planova za ekstrakciju fosilnih goriva, jaz koji je ostao uglavnom nepromenjen otkad je prvi put utvrđen 2019.

"Planovi država da povećaju proizvodnju fosilnih goriva ugrožavaju energetsku tranziciju koja je potrebna za postizanje nultih emisija, stvarajući ekonomske rizike i dovodeći u pitanje budućnost čovečanstva", izjavila je izvršna direktorka programa UN za životnu sredinu (UNEP) Inger Andersen.

Ona je istakla da zemlje moraju da budu ujedinjene u "upravljanom i pravednom postepenom izbacivanju uglja, nafte i gasa".

Izveštaj su napravili Institut za životnu sredinu u Stokholmu, institut Klajmet analitiks (Climate Analytics), tink-tenk E3G, Međunarodni institut za održivi razvoj i UNEP.

Autori ocenjuju da zemlje treba da gotovo potpuno prekinu proizvodnju i upotrebu uglja do 2040. i da smanje proizvodnju i upotrebu nafte i gasa za najmanje tri četvrtine do 2050. u odnosu na nivo 2020.

Analiza međutim pokazuje da države planiraju da proizvedu oko 110 odsto više fosilnih goriva 2030. nego što je potrebno da se rast temperature ograniči na 1,5 stepeni, i 69 odsto više nego što bi bilo neophodno za ograničavanje zagrevanja na dva stepena. Ta odstupanja se još više povećavaju u periodu do 2050.

Studijom je obuhvaćeno 20 velikih proizvođača fosilnih goriva: Australija, Brazil, Kanada, Kina, Kolumbija, Nemačka, Indija, Indonezija, Kazahstan, Kuvajt, Meksiko, Nigerija, Norveška, Katar, Rusija, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Ujedinjeni Arapski Emirati, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD.

Te zemlje čine 82 odsto proizvodnje i 73 odsto potrošnje fosilnih goriva u svetu.

Iako je većina njih pokrenula inicijative za smanjivanje emisija, nijedna se nije obavezala na smanjivanje proizvodnje uglja, nafte i gasa dovoljno da se ograniči zagrevanje na 1,5 stepeni.