Ekološki koncepti drevnog kineskog mislioca postaju stvarnost u njegovom rodnom gradu
Ekološka civilizacija, ili harmonija između ljudi i prirode, krajnji je cilj kojem u svim vremenima teže ljudi iz celog sveta, među kojima je bio i Guan Džong, istaknuti političar i mislilac Perioda proleća i jeseni (770-476 p.n.e.).
U okrugu Jingšang, istočne kineske provincije Anhui, Guanovom rodnom gradu, ekološki koncepti održivog razvoja koje je zagovarao pre više od 2.600 godina postepeno postaju stvarnost, piše Sinhua.
Smešten na severnoj obali reke Huaihe, geografske linije razdvajanja između severne i južne Kine, okrug Jingshang uživa u prijatnom prirodnom okruženju. Hiljade ptica zaustavljaju se u okružnom prirodnom rezervatu Balihe dok migriraju sa severa na jug krajem oktobra. U središtu reke nalazi se "ostrvo ptica" koje je gusto naseljeno divljim pticama poput pataka i gusaka.
"Zabranjujemo ljudima da prilaze ili da se iskrcavaju na ostrvo kako bismo bili sigurni da je to samo svet ptica. Rezervat prirode je zapravo jezero na migratornoj ruti ovih ptica", rekao je Huang Hui, zamenik direktora upravljanja rezervatom prirode i uslužnog centra.
Grad Balihe je udaljen oko 20 km od sela Guangu, rodnog mesta Guan ZDžonga. Lokalna uprava je 1993. godine primila telegram od Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu u kojem joj je dodeljena titula "Global 500" u znak zahvalnosti za poseban doprinos zaštiti životne sredine.
U telegramu iz Najrobija (Kenija) navedeno je da je ta titula priznanje za izuzetna dostignuća u oblasti zaštite životne sredine. Tekst poruke uklesan je na kamenom spomeniku u rezervatu prirode.
Vang Vensin, partijski šef opštine Balihe, živi u blizini reke Huaihe od detinjstva. On je takođe bio svedok ekološkog unapređenja rečnog sliva, napominjući da nema velikih industrijskih objekata, a da su prekomerni ribolov i neselektivna seča odavno prošlost.
U očima Vanga, ideja da se "prirodni resursi moraju propisno I pravovremeno eksploatisati" koju je Guan predložio pre više od 2.000 godina, sada se jasno odražava u ekološkom upravljanju rezervatom prirode Balihe.
Godine 2013. rezervat prirode je naveden kao nacionalno slikovito mesto nivoa 5A, najvišeg te vrste u Kini. Povoljni ekološki uslovi pružili su nove mogućnosti za lokalni razvoj.
Liu Defang, farmer rođen 1982. godine, jednaje od mnogih korisnica. Sa suprugom zarađuje za život kao pečalbar u velikim gradovima. Pre oko 10 godina vratila se kući i otvorila malu prodavnicu u živopisnoj oblasti. Tu je novi posao našao i njen muž, vozeći brze čamce za turiste.
"Uspon eko-turizma nam je omogućio da zarađujemo u našem rodnom gradu", rekao je Liu.
U vreme kada je Guan bio na vlasti, formulisao je niz pravila, pa čak i kaznenih sistema, koji su regulisali da se planinski, šumski, vodni i riblji resursi moraju eksploatisati umereno i u okviru određenih sezona. Istorijski zapisi pokazuju da je Guan čak osnovao posebne institucije i imenovao zvaničnike u tu svrhu.
Šetajući ulicama okruga Jingšang, ljudi mogu pronaći mnoštvo kulturnih elemenata vezanih za Guan Džonga. Svake godine se održavaju različiti festivali i kulturne aktivnosti u znak sećanja na velikana u ovoj županiji.
"Ljudi u Jingšangu vole da sade drveće, kao da su nasledili Guanovu ekološku filozofiju", rekao je Gong Vu, istraživač Guan Džonga.
"Štafeta se prenosi s generacije na generaciju. Imamo odgovornost da širimo ideju ekološke civilizacije i učinimo da ona napreduje kao i sve stvari u prirodi", rekao je Džang Jinđun, partijski šef Jingšanga.
Ono što se dešava u Jingšangu je samo jedan praktičan primer ideje da su bistre vode i bujne planine neprocenjiva dobra. Kina je godinama radila na ovoj ideji kako bi promovisala održivi razvoj.
Kina je nastavila sa holističkim i sistematskim pristupom očuvanju i poboljšanju planinskih, vodenih, šumskih, obradivih površina, travnjaka i pustinjskih ekosistema, i obezbedila je jače ekološko očuvanje i zaštitu životne sredine u celosti, u svim regionima iu svakom trenutku, navodi se u Izveštaj za 20. nacionalni kongres Komunističke partije Kine koji je objavljen prošle godine.
Međutim, zadatak ekološke zaštite u Kini i dalje ostaje težak. Ovaj zadatak je imperativ i misija svih 1,4 milijarde Kineza da tragaju za boljom ravnotežem između razvoja i očuvanja, zaključuje Sinhua.
