Žofre: Pomoć Zapadnom Balkanu biće isplaćivana nakon sprovedenih reformi
Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emanuele Žofre izjavio je danas da će se šest milijardi evra, koje je Unija svojim Planom rasta namenila Zapadnom Balkanu, isplaćivati državama regiona tek nakon sprovedenih reformi.
"Ovih šest milijardi evra sastoji se od dve milijarde evra granta i četiri milijarde evra zajma za naredne četiri godine, a ideja je da se ta sredstva odobravaju tek po sprovođenju seta reformi", kazao je on u Privrednoj komori Srbije, predstavljajući Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu i Plan rasta za Zapadni Balkan.
Precizirao je da će se raditi na reformskoj agendi za svaku zemlju Zapadnog Balkana, a koja će podrazumevati pre svega konkurentnost, poboljšanje poslovnog ambijenta, a biće obuhvaćene pored ostalog i energetika, zelena tranzicija.
"Kako se te reforme budu realizovale, novac će se uplaćivati u budžet određene države, a deo u investicioni okvir Zapadnog Balkana za nove infrastrukturne projekte", kazao je Žofre.
On je istakao i da je nivo pomoći koji će se postići sa ovih dodatnih šest milijadi za Zapadni Balkan blizu intenzitetu pomoći koje zemlje članice EU dobijaju kroz razne fondove u EU.
Naveo je i da je zamisao Plana rasta za Zapadni Balkan da se ovaj region integriše u jedinstveno tržište EU i pre nego što same zemlje kandidati postanu članice EU.
Prema njegovim rečima, to je važno za građane i privredu kako bi mogli da osete sve koristi koje pruža jedinstveno tržište.
Žofre je kazao da Plan rasta za Zapadni Balkan predstavlja predlog Evropske komisije čija je ideja da se ubrza proširenje.
"Zato je potrebno da građani i kompanije na Zapadnom Balkanu osete koristi od članstva u EU i pre formalnog pristupa tom savezu", kazao je on.
Naglasio je kako je potrebno da se pojača ekonomska integracija Zapadnog Balkana sa jedinstvenim tržištem EU, što treba da se napravi u nizu oblasti, a prioritet su olakšenje kretanja roba, kapizala i radne snage između pojedinačnih zemlja regiona i EU, pojednostavljivanje porocedura, bolja integracija lanaca snabdevanja.
"Mora se razbiti i barijetre koje postoji među državama na Zapadnom Balkanu, jer su to male privrede koje moraju bolje da se integrišu, a postoji potencijal da se na taj način njihov BDP za 10 odsto poveća", kazao je šef Delegacije EU.
On je podsetio i da već postoji IPA i ekonomski investicioni plan za period od 2021. do 2027 vredan devet miliajrdi evra granta koji može da generiše ukupni efekat veći od 30 milijardi evra.
Žofre je naveo da EU želi da vide još brži napredak u reformi upravljanja javnim preduzećima u Srbiji.
Dodao je i da bi Srbija trebalo da harmonizuje pristup u prioritizaciji i praćenju svih investicija, da investicione odluke zasniva na kost benefit analizama i studijama izvodljivosti i da to treba primenjivati na svim projektima.
Ukazao je da u jednom od ključnih sektora poput energetike, još uvek ima neefikasnosti, velikog zagađenja i sporog napretka u reformama, iako je zabeležen rast na diversifikaciji, a zabeleženo je razdvajanje delatnosti na gasnom tržištu.
"EU ostaje glavni eknomski partner Srbije. Činimo tržište za dve trećine srpskog izvoza, koji vredi oko 40 milijardi evra. Takođe, u periodu od 2010. do 2022. više od 20,5 milijardi evra investivcija u Srbiju je došlo iz EU. Te kompanije su otvorile 3.000 radnih mesta", kazao je Žofre.
Komentarišući situaciju sa otvaranjem klastera Srbiji, Žiofre je naveo da on ne bi mogao da iznosi pretpostavke, jer je na zemljama članicama da o tome odluče.
"Postoje dva ključna elementa - progres u normalizaciji odnosa sa Prištinom i napredak u vladavini prava i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. U usklađivanju sa spoljnom politikom EU nije bilo napretka, a to će biti uzimano u obzir", kazao je on.
Odgovarajući na pitanje o procesu proširenja i eventualnoj promeni politike iz Brisela, nakon što se u junu naredne godine održe izbori u EU, kada će se formirati novi Parlament i Komisija, on je naveo kako ne veruje da će biti ikakve temeljne promene, te da smatra da se može očekivati kontinuitet dosadašnje politike.
Žofre ja naveo i da će sredinom decembra u Briselu biti održan samit Zapadni Balkan - EU.
"Postoji rešenost za proširenje, a zemlje kandidati treba da ubrzaju reforme, da uslklađju politike, jer ovu priliku ne treba propustiti", zaključio je Žofre.
Čadež: Novi Plan rasta EK prepoznao potrebe privreda Zapadnog Balkana
U novom planu rasta Evropske komisije za Zapadni Balkan prepoznate su potrebe privreda i država regiona za što skoriji ulazak u jedinstveno tržište Evropske unije i pre punopravnog članstva, a kako bi se održale te ekonomije i njihova konkurentnost, ali i konkurentnost evropske industrije, poručio je danas predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež.
On je, na predstavljanju Izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu i novog Plana rasta za Zapadni Balkan predstavnicima privrede i poslovnih udruženja u PKS, rekao da pitanje konkurentnosti više nije pitanje samo Brisela, nego je pitanje celog kontinenta.
"Zato je važno da započnemo jedan novi dogovor da bismo održali Evropu tamo gde joj je mesto, a to je među vodećim ekonomskim regionima sveta. Konkurentnost, da li ćemo preživite ili ne, nije više stvar nacionalnih ekonomija, ni Evrope 27, ona je stvar evropske ekonomske arhitekture u koju smo mi mnogo više umreženi i od nje zavisni, više nego po neka članica EU koja je geografski na periferiji", rekao je Čadež.
Prema njegovim rečima, od toga zavisi kako će Srbija opstati i zato je važno da ima dobru komunikaciju.
Predsednik PKS je ukazao na širi geopolitički kontekst i zašto su, kako je rekao, Izveštaj EK i novi Plan rasta za Zapadni Balkan presudno važni.
"Važno je da je u Planu rasta za Zapadni Balkan predviđena metodologija koja će omogućiti državama ovog regiona da drugačije raspolažu novcem koji dolazi iz Brisela i da mogu da planiraju svoje reforme i prilagođavanje svojih ekonomija, zelenu tranziciju i veće fondove, a na način na koji to rade i evropske ekonomije", kazao je on.
Video materijal dostupan OVDE.
